Општинске новине

Стр. 682 особитог значаја), г, Др. Н. Перић осврће се и на другу страну предности таквог рада, и у свом експозе-у каже „са гледишта прегледно' сти и јасноће, оваква подела намеће се с тога, што једино она пружа могућност да се у самоме буџету има тачна слика фискалног оптерећења дотичне землзе". Г. Др. Богдан Марковић, већ у почетку своје каријере као Министар финансија (био је од 24. XII 1926 год. до 27. VII. 1928.)заузео је становиште свога претходника, који је, по свему тумачећи урадио у томе правцу под утицајем г. Др. Б. Марковића. Већ у Народној скупштини, када је бранио поднети предлог буџета од стране ранијгг Министра финансија, он је живо говорио о потреби нове буџетске реформе у држави. Дошавши са положаја Управника Државне хипотекарне банке, колико као практичан радник толико и као стручњак, он се најпре бацио на поље економије. За њега је била неподношива државна администрација и хтео је свом силом, под ознаком да она кочи развитак прз-.вредних прздузећа, да бар њих од тога бирократизма спасе чиме је индиректно ишао и против градске администрације. Њему као човеку који нијз имао довољно прилике да схвати и процени потребе те државне односно општинске администрације, и да се строго узев уживи у свеколике потребе државе, лебдило је, под утиском свог ранијзг положаја у Државној хипотекарној банци, највише пред очима: добит, што већа добит! Како ту добит могу да чекају само неке државне односно градске установе, он'је, поставивши се у овоме случају само и искључиво као економиста, тражио самозталносг државних привредних предузећа што би довело и до самосталности градских привредних предузећа. Усвоме експозе-у уз буџет за 1928/29 г. Др. Б. Марковић говори у уводном месту, као о највећој државној потреби о практичној примени раздвајање државног буџетанадве „независне целине које се морају одвојено, и свака по особеном критеријуму третирати и процењивати",,,Јер ааиста је, каже г. Др. Мар!ковић, буџет опште администрације, са свзјим расходима, који служе подмиривању потреба за битне, обавезне функцију државе као организације правне и друштвене заједнице, и да својим приходима, који имају чисто фискални карактер и које држави наплаћује по свом елементарном праву да од свих држављана тражи и да према својим имовинским могућностима учествују у подношењу јавних дражбина — носи у основи сасвим друго обележје од буџета државних предузећа, које држава поседује и експлоатише као приватно-правна личност, а којима она углавном опредељује у материјалном погледу исти циљ, који имају и истоветна или слична предузећа у приватним рукама т.ј. постизање добити и што веће до-

— БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ бити". Мислећи да своју мисао није довољно исказао, и да то не одговара можда у потпуности радњи државе, која је израз народне воље и народних потреба, г. Министар се исправља па каже .Ј\ а неби било погоешног оазуцевања напомињем одмах да матеоиЈална лобит ових предузећа није и не може бити искључиви циљ њихове активности, тај се циљ широко допуњује њиховим привредно-васпитним задатком, који свако од њих има да врши у своме делокругу и од испуњења кога задатка зависи добрим делом општи просперитет наоодне привреде". Као резиме свега износи се потребно је, дакле, било створити могућност да те две велике групе државних примања и издавања буду раздвојене, да би независнс једна од друге могле еволуирати и независно показивати своје резултате. Резултат овога била је „Уредба о техничком саставу државних прихода и разхода.' (Службене новине 31-У-1927) према којој се, у чл. 1, државни буџет дели на: а) буџет општих државних расхода и прихода, и б) буџет расхода и прихода државних предузећа. Према чл. 3 исте Уредбе побројане су установе, њих 20, (неке установе нису набројене појединачно него опћемито) које ће садржавати буџет расхода и прихода државних предузеИа, али тако да свака од њих има свој посебни буџет расхода и прихода. Чл. 4 Уредбе иде још даље па каже „буџети расхода и прихода похединих државних предузећа и установа показују се као независни прилози анекси — уз буџете оних министарстава, под којима се они налазе". Колико се ишло до самосталног руковођења тих установа говори нам и чл. 6 те Уредбе, по коме се „буџети државних предузећа и привредних установа оддобравају по општим или специјалним законским прописима које за њих важе", а који подлежу само „сагласности министра финансија". У ствари, законодавства која су каснијег датума рађена су потпуно у овоме духу — пр. Злкон о болницама, Закон о градским општинама и т.д. Тако у закону о градским општинама § 116 став. 6 стоји да се „у градском буџету приказују буџети градских предузећа, установа и фондова којима се засебно управља. Ако се у градском буџету приказују приходи и расходи ових градских предузећа, установа и фондова само у сумарним износима, уз буџет ће се приложити и буџети свих ових предузећа, установа и фондова као његов саставни део". Питање које се овде поставља сложено је, иако на први поглед то не изгледа, од разних начелних принципа, који се претходно морају испитати. Ми смо већ у ранијим чланцима кроз часопис Београда говорили о томе, да сам појам „предузећа" не одговара у овоме случају, установама било државним било