Општинске новине

Стр. 684

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

отежава предузећима да они своје кредите према потреби одмеравају, не обазирући се на остале потребе других државних установа. Мислимо да за то озбиљних разлога нема, и да су теоричари који су тај моменат употребљавали као један од главних разлога подвајања буџета потпуно промашили свој циљ. У државни буџет, а тиме н у самоуправне, градске и оппгтинске, уноси се, без ограничења, све оно што та држава, односно град, треба да одржавање и појачање државне или градске заједнице^ а што народ и грађани могу, према својој економској моћи, поднети. Ако предузећа имају потребе и могућности да се из године у годину развијају, не спутавајући народ и његов привредни живот, разлога нема да се та еволуцијд и у буџету не појави. Не говорећи о техничким разлозима, о којима ћемо засебно говорити, повећање кредита у јединственом буџету код појединих установа, ни у колико није више отежано, него би то био случај код аутономних буџета предузећа, јер на крају се опет своде ти буџети, на један, који има обележје државног или градског буџета. Може да се појави нешто друго, а то је међусобна завист појединих предузећа или осталих државних, односно комуналних институција. У колико би то било, разлог томе може бити способност и неспособност појединог одговорног лица, његово схватање и несхватање државних и градских интереса. А то се исто може појавити и онда кад су буџети одвојени, јер би се могли употребити само исти мотиви, иста оправдања повећања кредита. Важно је да свако повећање има своје оправдање, и то не толико у једностраном проматрању потреба поједине установе, колико општих државних и комуналних установа. Општи интереси никада не смеју бити запостављани поред интересима појединих служби. Народ а тиме и држава, неће ништа имати од тога што ћемо ми имати железничку мрежу добро повезане друмове кроза свако село, ако се железницом неће моћи, у пуној мери, служити народ било ради рђаве тарифне политике било ради његовог економског слабог стања. Државна политика мора ићи за тим, да упоредно, по једно добро одмереном плану, развије своју политику привредног и социјалног јачања народа. Људи ограничени у своме посматрању, могу да истичу једну потребу без обзира на стање друге потребе. Није оправдана реч да потреба рецимо развоја железница неограничено већа од потребе просветног подизања нашег народа, или како то каже г. Др. Н. Перић, колико је корисно... да се прва група (без предузећа) развија што мањим темпом, или у извесним случајевима да се смањује, у толико је економски оправдано да се у другој групи постигне што већи просперитет. Али сви ти разлози и кад би били недовољни, за нас су потпуно довољни и убед-

љиви, постоји један други разлог а то је технички, који је исто тако погрешно третиран. Буџет општег дела састоји се од потребе појединих ресора и салда појединих предузеЋа — било вишка прихода над расходима, било вишка расхода над приходима. На тај начин, тај општи део преставља једну буџетску уравнотежену целину, док је други део буџета — Државна привредна предузећа и установе — приказан одвојено, везан за први део. Та веза између оба буџета доказује да они не престављају „независну целину" како каже г. Др. Н. Перић, или да су то две групе „примања и издавања радвојене" како каже г. Др. Б. Марковић. Тај привредни део државног буџета, зависан је од првог дела, у колико код предузећа, које су такво назвали, који својим приходима не покривају расходе, него се у облику дотације изравнавају, толико и код оних, који свој вишак прихода морају да предају за опште државне потребе. Оба буџета су уравнотежена, али не појединачно него заједничком приказу — у колико је I. део у дефициту, II део показује суфицит. Међутим, постоји, у техничком погледу, и једна потпуно сувишна радња^ створена овим начином буџетирање, а које у знатној мери отежава рад. Појединачним приказом буџета, који се сваки за себе мора уравнотежити, долази се до великог броја преосталих ставака које рачунски изазивају и повећање самога буџета. Н. пр. приход од шума, по буџету за 1934/35 год. износи дин. 94Д49.249 динара, који су појединачно унети у буџету шума и руда, док појединачни расходи по томе буџету износе динара 66,8С6. 692,— према томе се показује активан салдо — вишак прихода над расходима,. — у износу од 27,342.557 дин., који се иоказује у буџету општих прихода, глава XII партија 15 поз. 1, која сума треба да служи за покриће општих државних потреба. Према томе се за тај износ укупно стање буџета повећава, јер тај приход је означен као такав код прихода од шума и руда и код прихода министарства шума и руда. Такав је случај код свих предузећа крја има!у активан салдо. Код оних чији приходи не достижу за подмирење њихових потреба, појављује се обратан случај. При Министарству социјалне политике и народног здравља имз 57 разних установа које имају засебне буџете, од којих свега 3 не уживају државну дотацију (чији приходи покривају расходе) док свима осталима се вотирају дотације. Укупан износ расхода код тих установа износи, по буџету за 1934/35 годину дининара 134,685.479, а приходи њихови износе дин. 53,085.347. Према томе салдо од 81,600.132 дин., изравнато је на тај начин што се за сваку установу појединачно уноси у буџет Министарства за соц. политику, на страни расхода, као дотација. Тако се код ових случајева расходи појављују на две стране, код предузе-