Општинске новине

Прилози за историју Београда и Србије:

Глиша Едезовић, начел. Минист. просвете у п.

Турски споменици за. историју Веограда и Србије

(Наставак)

Жеља ми је да радимо заједнички, као другови, без противуречеша, да нам и добро и зло буде заЈедничко, као у добру таког и у злу да ое међусобно договарамо, обавештавамо један другог пријатељскиЈ па да заједничкИ о срећно евршеним и окончаним пословима извештавамо средиште милости. У друштву његова храбра госпотства утврђивањем царских градова за њихову одбрану, ја, недволични пријатељ вашега госпотства, летос сам се врло уморио. Због тога у питању наше маленкости нека буде издато царско наређење. Главна би нам мисао на одмору била да молимо бога за дуг век владаочев. Али пошто се не зна шта је воља праведнога записала на листовима судбине, у вези еа вашим жељама, шта ће се отуда појавити, то није потребно ни писати. Сумњу од прашине и рђе која се нахватала по огледалу мишљења вашега везирства ћутањем није могуће скинути, очистити и учинити да засија. Потребно је да у неколико речи кажем чудне прилике и ситуације које смо видели од почетка, од кад смо ми били назначени, па до сада. Пошто садање прилике то захтев-ају, излагању се приступа: Моје погрешке које су се показале, узев у обзир време и прилике, молим учините љубазност, па ми их покажите. Кад смо дошли у Ниш, од оних који су били одређени није виђен баш нико. Свеколике наше претше нису им улазиле у уши. И после нашег задржавања дуго времена, тек по неки су дошли. Други опет пошто су стигли управо оних дана кад смо :се ми кретали, пошли су са мном заједно. Али како су у прошлости навикли били да се с пута враћају, док сам их довео до Ћуприје, муку сам мучио. Помоћу створитеља, кад смо стигли у Ћуприју, будући је - узалудно губљење времена било штетно како за војску тако и за престиж узвишеног царства, иако су , учињене потребне припреме за ступање у борбу са непријатељем, изналазили су многоструке незгоде говорећи: „Није згодно упустити се у борбу са овако малом војском. Потребно је у најмању руку 40—50.000 војеке и још толико и толико муниције, и толико хиљада кола". Пошто није било могуће сакупити толику војску колику су они захтевали, и храну, и кола, и пошто се прозрела њихова намера да се од Ћуприје врате, њиховим празним изговорима се није поклањала пажња. Кад се, ослањајући се на Бога, прешло у рапад, захваљујући створитељу, победа се показала на страни

муслимана, а пораз и несрећа на страни табора незнабожаца. Због тога војничко расположење није било покварено. Кренуло се у две колоне, хитајући да извршимо свету дужност, спасавање живота народа Мухамедова, који је био затворен у граду Београду, и Смедереву, и по осталим царским градовима, чиме би и био постигнут крајњи циљ похода. Срби су изразили жељу да траже милост. Њихови главари су дошли и званично се поклонили и покорили. Али пошто се у прошлости од њих доживело хиљаду превара и лукавстава, то им се није поклонила вера, него им се пре свега затражило да пошаљу од своје стране људе за таоце, да отворе путове, да се под командом нашег помоћника-(ћаје) пропрате 15.000 војника, да своје чете распусте, а писаће се на Врата среће, па ако се добије царско одобрење, даће им се милост. И тек после тога сам имао ја лично отићи у Београд и по кадилуцима да се разашљу и поставе мухафизи и управне власти. А органи власти који се буду поставили (подерано) од стране моје маленкости да се да (подерано) узимати (подерано). Да буде свргнут с положаја одбране (подерано). Тражена милост и опроштај су дати. Осим тога (подерано) није нађено. И Срби су се свечано покорили узвишеном царству (подерано). И на тај начин је дато узвишено одобрење и пошто су им се поново тражили таоци, пошиљка (подерано). Донесена је одлука на начин како је горе речено. До овога часа Срби ое нису огрешили никаквим преступом (подерано) није запостављено. Њихове преваре су чувене, и о њима се прича. Да им никад не треба веровати и моја маленкост то зна, као и то да их ваља натерати силом на покорност. Исто тако и нелицемерни доброжељатељ вашега господства дели ваше мишљење да је неопходно потребно да се они скрхају. У случају о коме се говори јасно је да су се имали на уму част и достојанство. Само прошлог пута 1 , као што је његову господству познато, са три стране је било толико везира, и под њихову заповест били су стављени толики поштовани санџак-бегови и војске колико звезда

-*■) Мисли се на поход 1813 год., кад је прегажена Карађорђева Србија.