Општинске новине

Сликарска хроника:

НовембарсКе излоЉбе

Осму јесењу изложбу сликарских, вајарских радова Београдских уметника и примењене уметности, отворио у име претседника Београда г. Владе Илића наш понати књижевник, градски већник и претседник Кулурног одбора господин Душан С. Николајевић. Говор г. Николајевића " | У своме говору г. Николајевић је између осталог, »;ао: „Историја нашега сликарства забележила је 1ога заслужна имена. Да не ређамо све: Даниел, рфа Јакшић, који је располагао једним, мада недо■^ђно израженим, колористичким даром; плодни Стезан 'ровић. У тај ред улази изванредни компонист јче Јовановић, који је знао да сз надахне на нашем ску и чије је декоративно сликарстао, нарочито Ду{ Јова женидба, због тога, замашно мајсторство. Ту ' и генијални Ђорђе Крстић, који је гако интензивно сећао своје боје да су, иако материјално то не беху, Лод његовом кичицом постајале топле, и фанатик сочиих, сензуалних боја Леон Коен. Мора се поменути са дужном поштом црквено сликарство Уроша Пре|ићз. Он је одличан мајстор и поред тога што љегово |',икарство, нгмајући, нажалост, везе са нашим фргком, садржи нешто од сликарства једне цркве која је опреци са правослазном и што је мгк до разблаже^ости која свецима одузима карактер и расност а бојородицама придаје нешто гоадонско. Историји нашега сликарства чине част: Влахо Буковац, сликар знатних квалитета и као декоративни мајстор и као портретист, и Марко Мурат, песник морских преливања. И Милан Миловановић, ако бисмо, уопште, смели овога актуелног сликара, чија је обдареност још узек у стварању, уврстити у старе који светле у историји нашега сликарства. У озој прилици не могу сг навести и остали добри, ваљани мајстори који су пружили народу оно што је било најбоље у њима. Сливари с натуралистичким тенденцијама, које овде, на овој изложби, срећемо, имају и то позитивно својство да су опомена свима онима који би заборавили непобитну истину, да се природа и уметности условљавају. Говорећи о нациовалном фреску г. Николајевић га упоређује са византиским и каже: Наш фреско састављен је из три боје: црвене,, жуте и плаве. Успео је да буде жизљи, љупкији и питомији од византиског. Произашао из византиског наш фреско, који је био негован у многобројним задужбинама Немањића, ипак се прилагођавао Словенској души. Утицај фреска на наше новије и ново сликарство је

очит. Колорит Јакшићев могао би сг, бар, донекле објаснити тиме што је овај рођгни лиричар, похађајући црквг, осгћао да његова, словенска и словенски разболана, душа живи некако у томе нашем фреску. Споменуо сам везу декоративног сликарства Павла Јовановића и нашега фреска, а могло би се рећи да су извесни, и то одлични наши колористи савремени, и нехотицг, можда чак и несвгсно, у даху нашега фреска. Значај нашега фргска јг светско-уметнички. Руско црквено сликарство које је произвело бесмртнг творевине, нашло је пута и начина да оно што смо ми, Балканци, у средњем веку унели у Византиски фреско, усаврши до једне импозантне уметности у чијгм кругу беху и многи велики нецрквени мајстори. Рјепин се сматра као онај који је увео нову антицрквену еру у руско сликарство. Али и тај Рјепинов Ивав Грозни, колико год да у техничком смислу није рађен а ла фреско, по мотиву, инспирацији и боји не прекида са фреском. Зато јг за сваку похвалу егзалтација неких данашњих наших уметника на фреску и на тајновитости наших старих цркава". У даљем излагању г. Николајевић се зауставља на скулптури: „На овој изложби је доста и одличних скулптура. И добро нађених стилизација, Наши скулптори сс труде да докуче душу својих објеката. Ја сам далеко од тога да Ивану Мештровићу оспоравам величину. Он даје утисак као да га је планина родила, али овај богодани скулптор кад и кад, у својој декоратизности џиновских р!азмера, заборавља да: скулптура, у највишем смислу своме, тражи једно дубоко стапањг умгтниковг душг и душг објгкта. Скулптори на овој изложби су скромнијих способности од Мгштровића, али њихов успешни напор, да се уздигну до праве уметности, треба свгсрдно истаћи. Прелазећи ва услове под којима наши уметници радс, г. Николајевић је казао: Наши уметници су дали много. Ова изложба је истинско стварање кроз, често пута, грчевито тражење једне лепоте која сачишава срж правога живота. Много је једрих талгната, а готово сви ти талгнти нгстрпљиво сг паштг да изразе немире душа којима је уметност свг. На платнима и на скулптурама, као што ћете зидети, мешају сг и боре мгђусобно разна времена и разне школе, а није редак случај да се и у појединцу, жељном да досегне своју пуну меру, ова племенита борба бори. Ту су творевине с натурали-