Општинске новине

Стр 114

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Плаћање 1 јануара и 1 јула сваке године. Режијски трошкови У®о/о про рата на остатак дуга. Као залога овом зајму служи општинско имање на углу Радничке, Херцега Степана, Гундулићевог венца и Комнен-барјактара улице. 4) Зајам од 7,000.000.— динара реализован је 1924 год. код Државне хипотекарне банке а утрошен је: а) динара 3,000.000.— за израду калдрме б) динара 3,665.764.— за електричне радове г) динара 334.236.— за ануитет. Рок исплате овог зајма је 12 година а интересна стопа 10°/о. Ануитет се полаже полугодишње 1 маја и 1 новембра сваке године по динара 497.000. — Као залога овом зајму служи приход од општинске трошарине и остали општински приходи. 5) Зајам од 25,000.000.— динара реалиозван је 1924 год. код Државне хипотекарне банке а утрошен је: а) динара 16,408.801.07 за водоводне радове 6) динара 8,247.969.— за електричне радове и инвестиције. в) динара 343.229.93 за ануитет. Рок исплате овог зајма је 12 година а интересна стопа 10%. Ануитет се полаже полугодишње 1 маја и 1 новембра сваке године по 1,750.000,— динара. Као залога овом зајму служи приход од општинске трошарине и остали општински приходи. б) Зајам од 35,000.000,— динара реализован је 1931 године код Државне хипотекарне банке а утрошен је за исплату купљеног војно-државног имања, звани „Мањеж". Рок исплате овог зајма је 15 година са интересном стопом од 9°/о-}-1 п /о у име режијских трошкова. Ануитет се полаже полугодишње 1 јануарај и 1 јула сваке огдине по динара 2,103.500.—. Као залога за овај зајам служи купљено имање са интабулацијом на првом месту. 7) Зајам од 10,000.000.— динара реализован је 1927 'године код Министарства соц. пол. и нар. здравља а утрошен је за подизање радничких установа (склоништа, обданишта, преноћишта, станова). Рок исплате овог зајма је 25 година са интересном стопом од 4»/о. Полугодишњи ануитет износи динара 318.232.05, али се ова сума полаже почетком сваког тромесечја по пола, т.ј. по динара 159.116.05 и то: 1-1, 1-1У 1-УН и 1-Х сваке године. Краткорочни зајмови 8) Зајам од 26,000.000.— шв. фр. реализован је 1929 године код Друштва швајцарских банака у Базелу. Овај зајам утрошен је на следеће сврхе:

а) динара 9,470.940.95 поверилачкој групи на име интереса, комисиона, дисажије и провизије; б) динара 170,880.472,— исплата Блеру и комп. зајма од 3,000.000.— долара в) динара 55,686.561,16 исплата Југословенској удруженој банци зајма од 1,000.000,долара; г) динара 12,996.067.82 за исплату експропријација и обавеза из ранијих год. д) динара 12,000.000,— за калдрмисање улица ђ) динара 5,800.000,— за подизање Теразијске основне школе Кр. Александра I, јевтиних станова и радничких склоништа; е) динара 3,000.000.— Општинској штедионици за основни капитал; ж) динара 3,000.000.— за рефундовање буџета за 1929 год., инжењерском отсеку за калдрму; з) динара 2,011.252.16 за повраћај 5°/о допунских кауција; и) динара 2,000.000.— за канализацију; ј) динара 1,500.000,— за исплату ломбардног зајма код Држ. хип. Банке; к) динара 1,400.000,— за водоводне радове; л) динара 1,000.000,— за електричне радове; љ) динара 600.000.— за уређење паркова и гробља; м) динара 600.000,— за санитарне установе; н) динара 500,000,— за возни парк; њ) динара 500.000.— за подизање трошаринских објеката; о) динара 500.000,— за ватрогасну службу; п) динара 400.000.— за одељење за одржавање чистоће; р) динара 400.000.— за субвенције; с) динара 609.438.12 за сервисне, опште и непредвиђене трошкове зајма. Рок исплате овог зајма је 3 односно 4 године, или по истеку овог рока отплата износи 120-ти део месечно од номиналног износа а у року од 10 година. Каматна стопа је 7о/о и 2% комисиона. Као подлога овог зајма служе општински приходи са супергаранцијом Министра финансија. Полугодишњи ануитет од 13,000.000.— динара плаћа се 1 марта и 1 септембра сваке године. С обзиром на специјалност овог зајма, како због његове висине и услова плаћања тако и због других момената који су играли улогу при његовом закључивању, потребно је задржати се мало на њему и јаче га осветлити; Притешњена доспелошћу плаћања доларских зајмова, како оним од 3,000.000.— долара код Чеза, таки и оним од 3,000.000,— долара код Босанске банке, Општина је била принуђена, за регулисање ових, безусловно закључити нови зајам, и у том погледу није могло