Општинске новине

Др. Ђура Рачић, генерални сећретар Сабеза самоупрабних штедионица у Краљ. Југославији

Наши градови ш њихове штедионице

Познато је да напредак свакога града много зависи од благостања, предузетности и корисних иницијатива, колико града самога, толикх! и његових грађана. Поред ове зависности и повезаности у међусобним одношајима између града и грађана, јасно! је да без благостања грађана не може ни један град сигурно да напредује, јер без тога нема трајних и сигурних врела из којих би се црпла средства за свој многострани рад на свим осталим подручјима, било то према законским дужностима, било по властитој иницијативи, која даје посебан значај виталитету свакога града. Искуством се, међутим, свуда и свагда показало да није довољно очекивати да ће се грађани, без јавне пажње и помоћи, сами на најбољи начин толико старати о свом ^лагостању, да јавне иницијативе уопште не би требало. Има много и много грађана који, природно теже за благостањем, али сами немају могућности или не знају да нађу пута џ начина како би своје благостање осигурали и повећали. Зато је модерна држава, у властитом интересу, свуда и свагда настојала, различитим средствима и путовима, да пружи својим грађанима могућност да своје благостање лакше подижу и осигуравају. Али како су у том погледу у свакој већој држави прилике и могућности веома различите, то држава није могла и не може са најмање труда и трошка да се сама на све стране стара и Да сама свуда постиже баш најбоље резултате у општу народну па тако и своју корист. Економски принцип тражио је и тражи да се у држави посао раздели онако како ће целина имати коначно највише користи. Тако је онда држава један знатан део свога старања на овом подручју препустила својим нижим територијалним јединицама, као што су то наши градови и општине, а у новије доба им јје такво старање одредила и као законску дужност. Тако и наш нови Закон о градским општинама од 20 VII 1934 одређује у свом §-у 88 да у делокруг рада спада нарочито: „1) управљање градском имовином (доношење буџета, установљавање и располагање градским дажбинама, закључивање зајмова, куповање, продаја, давање у закуп градске имовине, оснивање градских предузећа);

2) старање за грмдске и саобраћајне установе и градске јавне грађевине (грађење и одржавање путева, трамваја, мостова, пристаништа, скела, ка1 ала, водовода, поплочавање тргова и улица, осветљење); 3) помаХање невољних и убогих, старање ва сиромашну и напуштену децу, подржавање добротворних завода и установа и старање о дрчјгим социјалним задацима; 4) старање за добро здравствено стање становништва (одржавање лекарске службе, службе бабица, уређење амбуланта, сузбијање заразних болести, снабдевање животнимнамирницама, брига за здраве и јевтине станове и здраву воду, за Купалишта, игралшита, 1робља и друге хигијенске и санитетске установе); старање о физичком васпитању народа и ватрогаство; 5) унапређење народног Господарства уопште (трговине, обрта, занатства и индустрије, ратарства, сточарства, рибарства, воћарства, задругарства, установа за штедњу и кредит, старање за добро здравствено стање стоке и сузбијање сточних заразних болести); 6) сарађивање на унапређењу просвете (подизање школа, оснивање књижница, читаоница, стручних течајева, курсева за домаћице, аналфабетских течајева, помагање просветних друштава, приређивање просветних предавања, подизања просветних домова)и тд." Законом установљене дужности наших градова ррло су дакле велике и обимне, нарочито у социјалном и економском погледу. Ако благостање грађана није на довољној висини, све те дужности углавном није ни могуће испуњавати. То је околност која заслужује пажњу, како лепе и корисне законске одредбе не би остале мртва слова на папиру. Намеће се стога питање, како би наши градови требали да раде да би могли све те дужности што боље вршити, а на корист своју и својих грађана. Ово ће питање, без сумње, у највећој мери да занима претставнике наших градова, и неће бити на одмет, ако се чују некоје |сугестије од стране Савеза штедионица Краљевине Југославије, путем Савеза градова, коме иде хвала што тако лепо уважава потр,ебу корнсне сарадње са Савезом оних уста-