Општинске новине

Стр. 128 ===

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

нека друга помоћна контролна средства, која би служила и за књижење самог рачуноводства. Чак није ни одређено да ли ће се књижење примања вршити најпре кроз помоћне књиге, а онда кроз благајнички дневник, него то зависи ,,од врсте . примања" (чл. 75). У чл. 75 означено је да се као прва ставка књижи „заостала касена готовина прошле рачунске године". § 93 З.оо. и чл. 37 Пр|авилника говоре о тој касеној готозини, која со појављује као вишак прихода над расходима. Како текућа буџетска година почиње 1-1У, а рачунска година претходног буџета завршава тек 31-УШ, то се у периоду од 1-1У до 31-УШ, појављују радње по два буџета и према томе се и исплате врше из прихода разних буџетских година, изазива иотребу да морају бити и два дневника примања и издавања. Тек после 31-УШ, т.ј. по истеку рачунске године, дневник примања и издавања раније буџетске годинз се закључује. Али није правилно да се ни овога пута салдо преноси у текући дневник примања и издавања, јер се из тога салда по § 93 вр-ше по одобрењу општинског одбора исплате заосталих а не извршених обавеза, (у колилико се то салдо покаже у завршном рачуну као вишак) а те исплате се, сходно чл. 37 Правилника „засебно показују у завршном рачуну". Вишак се може показати као потпун, кад је завршни рачун одобрен,и ако З.оо. то не каже, о чему јасно говори § 122 З.ог.о. Ако се завршни рачун не одобри у току прве наредне буџетске године, у њој се не могу трошити ни вишци који се у завршном рачуну покажу, него тек у оној години кад сам завршни рачун добије пуноважну законску моћ. Према томе и овај пропис чл. 76 не одговара стварном стању ствари. Преглед финансијског послозаља, у смислу § 84 З.оо., врши бар једаред месечно, претседник, поред ванредних прегледа које може вршити када то нађе за сходно. О томе говори Правилник у чл. 87, 83, 89, 93 и 91. Као важна чињеница је код тога, да се преглед благајне врши на основу „Општинског дневника примаша и издавања", које по чл. 64 води благајник или лице које врши благајничку службу.. Друге контролне књиге над радом благајне нема — бар је сам Правилник не прописује. Лако је, према томе, закључити, да ће благајник, који је у исто време и овлашћени књиговођа који води једну једину од главних књига општине, моћи, ако „то буде хтео и умео" да створи „потребно стање" благајне. Дневник се закључује месечно, и према томе Претседник, ако би желео да савесно изврши преглед, морао би преглети цело месечно пословање, да може утврдити тачност показаног салда. Колико су за такве радње способни претседници општина, о томе не треба говорити. Важно! је то, да овај

начин контроле није ни мало ефикасан, и он не може дати жељене резултате. Привредним предузећима посвећен је у Правилнику цео одељак, пошто и сам Закон о њима говори. Најважнија је одредба чл. 99, по коме је за привредна предузећа једини наредбодавац претседник општине, буџет је један, цео поступак око извршења буџета један и рачунополагач један а то је општински благајник (тиме и књиговођа и ликвидатор). За државну касу је опет најважнији пропис чл. 95 по коме „општинска привредна предузећа и установе морају сносити све државне, бановинске и општинске(!) дажбине, уколико законским или другим пунозажним решењем нису од тога ослобођења." Шта ће се из тога изродити, и шта, се догађа ми смо о томе већ у „Београдским општинеким новинама" писали. Овога пута можемо само нагласити, да се још увек незна, какав ће поступак бити са привредним предузећима општина. Код одељка општинске имозине, у чл. 116 говори се о набавкама, стоји да се за набавке које прелазе суму од 53.003 имају вршити путем јавног надметања „којз се има обавити аналогно прописима које важе за државнз набавке, продаје, радове и остало". То је једини случај где се прописују без компромисне одредбе Закона о државном рачунозодству. Свакако да је рад око набавки доста значајан, али има и других можда још значајнијих, где је исто тако постојала могућност примене праксе која важи и код државе. То би по нашем уверењу, у првом реду олакшало надзор саме државе над радом у општини, а друго, сама унутрашња контрола, која је за нас важнија него спољна, више би долазила до изражаја, како је то спроведено и код државе и код других установа, који су свесни да треба водити контролу ради себе а не ради државе. У погледу повраћаја прихода (о повраћају расхода се уопште не говори) према чл. 125 има се обавити доста дуга процедура: „повраћаје одобрава општински одбор на предлог општинске управе". Поред тога има и једна одредба која се према постојећој пракси неких општина, може одобрити, али теорија то не прима, а и само Министарство финансија доскора је тај поступак друкчије тумачило. Наиме, приходи који се у току једне године исплате и у тој години и прокњиже, у случају потребе повраћаја, било из ма којих разлога, могу се повратити само у току те буџетске односно рачунске године. У колико се после закључене рачунске године покаже потреба повраћаја једног прихода нз те године, он се не може извршити из закључене године, пошто је прошао законски рок, а из редовне се може исплатити и то само на терет кредита одобреног за исплату обавеза.