Општинске новине
Прилози ва историју Београда и Србије:
Глиша Елезовић, начел. Минист. просвете у п ТурсКи споменици за историју Београда ш Србжје (Наставак)
У броју 1 за 1936 год., на крају документа бр. 5, на 55 страни, у другом ступцу, омашком је пропуштено ово што се овде накнадно саопи^гава: 2. И светлост Мухамеда — нека је поздрављен! 3. У срцу ми другога нема оеим бога. 4. Нема бога осим бога. 5. Што правоверни налазе за добро, то је и богу добро (Хасан). На полеђини адреса гласи: Њ, Е. помоћу господара, садањем команданту Варадина, блиставом, поштованом, високо постављгном, драгом пријатељу, искреном ђенералу љубазном. На полеђини је исто тако кратак извод на немачком и утиснут округли печат са грбом аустриског царства, на коме има натпис: ДГе/о Л (иога е1 Л <1еп1го. * Докуменат који је у прошлом броју Б.О.Н. обележен бројем 8, ваља да носи бр. X. Његов наставак гласи: Пошто је за дућане, магазе и остале зграде, које су у Београду саградили покојна браћа Реџеба, плаћена њихова вредност од државне мирије, која пошто их је узаптила, мојом наредбом царском одређено је да се продаду. У царској чаршији под надзором од дворских ми мајстора хаџи Мехмеда — нека би му се слава увећала! који је био одређен за ту продају, та су добра продана на лицитацији. Али Београд, подручје ратова, опустео је. Становништво му се распрскало. Један од задатака најглавнијих јесте да се поради на шегову подизању. Онима који су из поменутог места, а који су напустили своје домове и завичаја, ваља дати по један стан и неко средство за живот, за то је неопходно да се за тај посао одреди известан број добара. Ако би се њему који помаже насељавање безвласничких тимара, који је отпочео насељавати по неке из своје тевабије,' целокупна поменута добра њему дала, па би ое из круга његових људи по некоме уступио стан и према приликама ако би се додало и по нешто плате, то би еве, ти си известио, потстакло насељавање и појачало вољу за подизање града. За поменута некретна добра иако би се можда могло добити још која хиљада гроша, на изложени начин пошто је он молио због подизања поменутог града а да би населио своју тевабију за моја добра нуди откуп 50.000 гроша с тим да се та сума пребије од његова потраживања од државне касе уз сагласност са највишега места. За то
опет што је писао и молио да се поменутом мубаширу на неки други начин одреди плата, кад се обратило Архиви, према одлуци поменута некретна добра остављена су да се комисиски уз учешће и суда продају заинтересованима на лицитацији за цену колико буду стварно вредела. Новац који се као откуп за њих добије да буде унапред плаћен, па заједно са таксом телалском која отуда буде следовала и са детаљним списком да се пошаље на моја Врата среће. А да би се издала мулћ-нама, да се извести и доставе имена купаца. Тако је било решгио и у том смислу јг била донгсена одлука да се изда моја заповест на адресу помгнутога. Као што је у потврду и написана моја узвишена заповест. А на захтев главног благајника откупна цгна у суми 75.000 гроша за поменута некргтна добра да се обрачуна приликом подношења рачуна о приходу које је поменути примио на рачун године (12)31, кад му је поверено право побирања државних прихода од Београда и његове територије како од доходака државних добара, тако и њихову џизију. 1 Прихода је изашло на 6 товара, 2 39.160 гроша. Расход је изнео 10 товара, 68.807 1' 2 гроша. Кад се једно од другога одбије, разлику у 4 товара, 28.880 1/2 гроша остаје као његово потраживање од држазне каое, као што је он недавно уз појединачни списак и известио био. Али како се није нашло нигде заведено да су признанице од учињених издатака стигле и да су оне прегледане и да је издат налог за њихово ликвидирање, како је Главно књиговодство у свом извештају напоменуло. Откупна цена на тај начин за поменута некретна добра иако је с његове стране записана 50.000 гроша, сад је први помоћник Главног рачуноводства хаџи Хусеин — нека би му слава трајна била! известио да ће бити примљено за 75.000 гроша. Но како је тек сад донета одлука за преглед рачуна и за исплату његових потраживања и пошто је главни благајник ту откупнину поменутих некретнина добра провео кроз књиге прихода и расхода, то, пошто је моме престолу реферисано, с обзиром да је подизање града један од најважнијих послова, и да би се посао упростио, у-
1 Тур. §шје синоним са речју харач, порез звани главарина који су у Турској плаћали немуслимански поданици, јер нису служили у војсци. 2 Тур. јјјк товар, јединица за бројање новца 100.000 гроша. (Код§. 5ашј, катиз-1-1иг1и стоји да је јик означавао суму од 500.000 гроша).