Општинске новине

Стр. 142

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Претседника, па је Претседник г. Влада Илић, у краткој уводној речи изнео да је предложени буџет компромис између жеља и напора Општинске управе да унапреди Београд с једне стране и утврђене економске способности Београђана, с друге стране. Компромис између неодложних потреба Београда и сретстава која стоје на расположењу за њихово задовољење. Поред многоструке делатности на свима пољима комуналног живота, поред завидних резултата који су постигнути на пољу социјално здравственом и техничком, врхунац напора Општинске управе јесге сређивање општинских финансија и утврђивање стања у коме се оне налаз-е. Сматрам да ће дебата по питању буџета протећи озбиљно и достојанствено и да ће у току буџетске дискусије господа већници имати увек пред очима слик\ о финансијском стању Општине. Уз позив за седницу достављен је градским већницима опширан и документовани експозе, у коме се исцрпно и прегледно износи финансијска ситуација Општине по предложеном буџету. Известилац Буџетске комисије г. др. Милан Протић прочитао је извештај поменуте комисије који гласи: „У име буџетске комисије која је радила на саставу нацрта буџета који вам се данас подноси, част ми је изложити вам начела којима се комисија руководила приликом састављања тога нацрта. Али пре него што бих прешао на та излагања имам да учиним једно саопштења Које се односи на коректуру поднетога нацрта. Укупан износ прихода по поменугом нацрту буџета износи 316,168.392,— дин. У тај укупан износ урачунат је приход од приреза у износу од 14,685.268.— динара, т.ј. за динара 1,885.954.— више него што је по тоиуг основу био предвиђен приход у буџету за 1935/36 годину. Међутим по накнадном подробном испитивању комисија је дошла до закључка да се од приреза и за наредну буџетску годину 1936/37 не може очекивати већи приход од онога који је предвиђен у буџету за 1935/36 годину а то је 12,799.314.динара. Према томе укупни приходи по нацрту буџета не износе динара 316,168.392,— него дин.ара 314,282,438,— На ту суму свакако треба да буду сведени и расходи, а то ће !се постићи смањењем личних расхода у вези са Уредбом о смањењу принадлежности државних чиновника од септембра месеца 1935 године. У ту сврху допуњен је чл. 7 финансиских овлашћења који треба да гласи: „...Принадлежности статутских чиновника смањиће се за просечно 3°/о (2°/о до 4%) с обзиром да те принадлежности нису умањене

по Уредби од септембра месеца 1935 године, пошто је било тако дато тумачење од стране Министарства унутрашњих дела. Целокупном уштедом по овом основу умањују се укупни расходи по буџету за 1936/37 годину. Износ те ун1теде јесте у округлој суми 2,700.000,динара." У вези са овим треба извршити коректуре код цифара које се односе на личне расходе. Молићу господу већнике да узму на знање ове исправке нацрта буџета. Прелазим на излагање рада комисије. Бићу веома кратак, јер је по целокупном раду на сређивању општинских финансија поднет господи већницима писани извештај из којега могу видети све појединости( о напорима које је општинска управа чинила да се општински приходи доведу у склад са расходима. Једно од ових главних начела којима се буџетска комисија руководила јесте свест да је оптерећење Београђана максимално и да се нова оптерећења више не могу и не трјеба да заводе. Из тога разлога се комисија и трудила да састави нацрт буџета који је мањи од досадашњег. Та смањења када се узме у обзир и изложена коректура износи око 6,500.000,— динара, у округлој суми. У погледу прихода комисија је процене вршила ригорозно и унела је у своја предвиђања пораст само по оним основима но којима је стварна наплата у прошлости показала повећање. И ако освештани принцип да се за процену прихода узима просечан приход за последње три буџетске године, комисија је сматрала да је опрезно узети највише у сбзир приходе остварене у току прошле буџетске године, јер су се услед слабљења привредне делатности приходи из године у годину ;смањивали. Ипак је комисија дошла до закључка да је могуће предвидети вишак прихода код трошарине, јер је реорганизација трошаринске службе омогућила и свакако ће омогућити и у будуће већи приход од трошарине него што је то у ранијим годинама био случај, и ако ставови поједине трошаринсхе стопе не само нису повећани него су у многим случајевима и смањени. Комисија је свесна да трошарина није најцелисходнији извор прихода за општинску управу, и да треба тежити да се трошарински ставови смањују а да се приходи за општинску управу траже на другим странама, у првом реду повећањем приреза. Међутим, по оцени све укупне ситуације комисија је дошла до закључка да за радикалну реформу општинских прихода није још дошло време. У наредној буџетској години финансиски од-