Општинске новине

Научна хроника:

Свечана скупштипа КратњевсЈсе аЕадемије наука — Избор нових чланова и прокламоваље досуђгних Академијлних награда за 1935 годину —

Краљевска академија наука одржала је 7 марпа Петковићу, Сими Лозанић.у, Теодору Таранзвском, Ми-

1936 г. своју свечану годишшу скупштину. Скупштина је одржана у дворани Коларчевог универзитета. Поред изасланика Њ. В. Краља, свих чланова Академије наука и дипломатског кора, запажен је већи број наших најистакнутијих научника и јавних

хајлу Пупину, Јану Розвадазскзм и Сими Тројановићу. Илуструјући стручно и живо њихов научни р!ад, претседник г. Гавриловић одлично јг и зналачки обухватио цео тај период у коме ое научни рад умрлих академика манифестовао.

ША

Са свечаног скупа Краљевске' академије наука

радника, нарочито професора универзитета. Исто тако био се искупио и леп број наших књижевника и слободних мислилаца. Запажени су и многи градски већници као претставници града Бгограда. Југословенску Академију наука из Загреба заступали су нарочити изасланици, академици г.г. Фердо Шишић и Веле Воук, Свечану скупштину Краљевске академије отворио је претседник Академије г. проф. др. Богдан Гавриловић. У своме обимном говору претседник проф. г. Гавриловић одаје највише академијино признаше умрлим члановима Академије: Владимиру К.

Како су поједини од преминулих академика били грађани престонице и велики пријатељи Београда, то часопис Престонице са поиосом доноси ин екстензо први део одличног говора Претседника Академије г. Гавриловића, онај део говора који се односи на научно делање преминулих проф. Владимира К. Петковића и проф. Симе Лозанића, чија су имена дубоко везана за културни и научни развој нашег Београда: — Владимир К. Петковић. Петковић је рођен 1873 гадине. Чим је свршио Велкку Школу, Петковић је отишао у Беч на даље студије. Тадашња Бечка Геолошка. ШјК1олћ јје својом слав!ОМ претицала све