Општинске новине

Стр. 294

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

мати, јер се њихови системи изграђују према нашим појмовима о основним битностима: о материји, о сили, о маси, о времену и простору итд. Физива и хеМија имају према томе антропоморфан карактер, и ако бисмо ми претпоставили да у васионом свету има живих створења, која би по својим духовним способностима личила на нас, онда бисмо могли рећи, да би се вероватно и физика и хемија у тим нама непознатим наоељима светским толико разликовале од наше физиве и наше хемије, да би, можда, тешко било наћи и неких сличности међу њима. Али крај све релативне вредности науке и лепота и најдубља садржина њезина ипак извиру из вере наше у истину. То је тачно и ми, исповедници њезини, тражимо је иако знамо да је никада наћи нећемо! Али и ако то знамо, ми ипак осећамо, да је стремљење нашега духа према њој света позадина наше вере у њу. Господо Академици! Допустите ми, да слику Лозанићеву допуним још једном цртом. Познато је, да је ортодоксни научни материјализам поникао из новога струјења духа Западне Европе у историсвом револту !његову против погледа, које су нам системи раније прошлости својим доктринама наметнули били. Тај материјализам владао је светом пуних триста година, јер се у том дугом периоду и тврдило и мислило, да су све појаве у природи везане за материју и да се према томе сва научна схватања могу изграђивати само у оквиру једне опште материјалистичке доктрине и на њезиној основи. И наш реализам седамдесетих година прошлога в^ека, са свима својим варијантама, био је једним делом својим само једна бледа копија тога научног материјализма. Погледе нашег материјализма на општи ред ствари и тежњу његову, да се и нов живот у свима облицима својим изграђује само на бази науке, прихватио је велики део наше интелигенције онога времена, нарочито оног дела њезиног, који се духовно развијао под утицајем Науке о природи. И Панчић, и Клерић, и Лозанић и толики други наши људи били еу под утицајем тога материјализма. Међутим, модерни развитак биологије, затим нова схватања енергије и нове молекуларне теорије — све то скупа поткопало је темеље томе „комотном" ортодоксном материјализму и он се данас налази у потпуној дисолуцији. На неколико месеци пред саму смрт Лозанићеву ја сам му говорио о том замирању материјализма и он ме је нетремице слушао. Приметих одједном, како су му очи утонуле и по благом осмејку који се вио по његову лицу мени се учини, као да старац назире у визији неку вишу силу... и ја добро разумех његове речи: „ипак је дух јачи од материје"! На тракама овога скромног венца, који сам с дубоким поштовањем у име Академије оплео у спомен Лозанићу, бившем претседнику Академије и једном од најстаријих чланова њезиних, ја сам написао ове речи: „Раднику без споредника и правоме витезу наше младе науке". Са истом снагом духа и лепотом мисли претседник Академије наука г. Гавриловић пружио је живо анализу напретка оних научних дисциплина, којима су били посветили сву своју научну делатност преминули

академици. Теодор Тарановски, Михаило Пупин, Јан Розвадовски и Сима Тројановић. Нарочито је снажну студију дао о Михаилу Пупину, који је од банатског чобанчета из села Идвора постао један од највећих светских физичара и проналазача. ПредаваЉе претседника г. Гавриловића о Пупину трајао је пун сат и саслушано је са највећом пажњом. Пупин је био не само један од највећих научника света, него и један од великих пријатеља Београда и своје отаџбине — Југославије. Крај говора претседника г. Гавриловића саслушан је са највећим интересовањем и пуном пажњом. Рад Академије наука у прошлој години. Секретар Академије наука проф. г. др. Александар Белић прочитао је свој врло исцрпни извештај о раду Академије наука и уметности у прошлој, 1935 г. Ма да се институцијама као што је Академија наука приписује извесна конзервативност и недовољна еластичност у стваралачком научном ра,ду, ипак се< то не би могло применити на београдску Академију наука из чијег ое и сумарног извепгтаја назире један плодоносан и свестран научни рад на свима пољима савремене науке. И као врховна научна институција, и као иницијативни фактор за покретање многих научних стремљења, наша Академија наука показала је у прошлој години пуно снажног импулса, нарочито у јобласти проучавања наше историје, као многих животних манифестација нашег народа и наше земље. Иницијативно помагаше научних радника. Академија даје леп потстрек нашим научним радницима, као што и морално, и стручно, и материјално помаже њихов научни рад. Док научни радници врше проучавања на терену, у народу или библиотекама и архивама, Академија их за тај поеао и материјално помаже, ако им је то потребно, а када су њихови научни радови завршени, она их преко својих стручних академија прегледа, проучи и, најзад, штампа у својим издањима. Тако су у прошлој 1935 г. на скуповима стручних академија примљени за академијина издања радови ових научнИка: а) г. г. академика и дописника: Мих. Пгтровића, Ив. Ђаје, А. Белића, Ст. М. Куљбак4ша, Ст. Станојевића, Вл. Ћоровића, Ник. Радојчића, Мил. 3. Јовичића, А. Билимовића, В. В. Мишхозића, В. Сјерпинског, Ник. Салтикова,, Д. Пантелића, Гр. ЧреМошника, Ф. Гранића и других. Рад са нашим и интернационалним установама. Аиадемија наука учествује преко својих стручних претставника на свима научним скуповима, како у земљи, тако и у иностранству. Тако је на Међународном конгресу Астрономске уније у Паризу заступао Академију њен члан дописник г. В. В. Мишковић. На конгресу религијске историје у Бриселу заступао је Академију члан дописник г. В. Чајкановић. На вонгресу југословенских правника у Београду заступао је Академију амадемик г. Тома Живановић. На конгресу Југословенске уније за заштиту деце у Београду Краљевску академију заступао је сам претседник г. Богдан Гавриловић. Међународне конгресе: Оријенталиста у Риму, Ботанички у АмстерДаму и Индустријске хе!мије у Паризу — Академија је такође