Општинске новине

Стр. 306

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ту дло већ, ипак, највиднија мвста и човечкјем лику као главном превасходном предмету свог новог тражења и хотен>а. Портре, портретска студија и акт ушли су поново у први план. Сада, са овом својом најновијом колекцијом од четрдесет платна (у француском клубу, од 8—23 марта), Добровић потврђује коначно ту своју преоријентацију. Он не чини то толико са неком програмском искључивошћу, неким начелним одбациванЈем пејзажа и мртвих природа — којих има, врло лепих и репрезентативних, и на овој шеговој изложби —, колико појачаним квалитетом и неКом вишом, зналачкијом, уметничком као и човечанском сублимацијом својих нових фигуралних слика. Човечији лик и тело приказани, дати су ту са неком зрелом и свечаном озбиљношћу и са једним мирним престижом и интензитетом каквих још нема у његовим ранијим радовима аналогног пр1едмета. И у овима је карактер био, често, фино запаж!ен и фиксиран срећно, духовито, хитро, али можда и помало одвише летимично и импровизаторски; исто тако им је и колорит још био нешто прелаган и нематеријалан, готово акварелски провидан; — сада је ту титраву и транспарентну етеричност заменила солидна, студиозна конструкција и стабилна унутрашша равнотежа. Колорит је постао пунији, супстанцијалнији, а да није при томе изгубио од свога блеска и жара; можда још и на против. Добровић је успео да постави свој нови монументални портретски стил без штете по непосредност и живу динамику своје визије. Велики, холбајнски помпезни и деликатни „Портре дубровачког епископа г. Др. Царевића је једна од најсјајнијих илустрација тога стила; слично и она раскошна хармонија јоргованове боје (свилена мантија) и сочног златножутог (позадина) што нам је предочава елегантна еклезијастичка фигура Монсилора Фабриса. Овамо спада и онај психолошки толико фини и изразити портре Дум. А. Мурата (црно одело и шешир пред скерлетном позадином), за којим не заостаје ни, такође сјајно окарактерисани и широко колорисани портре Патера Урбана Талије ил(и онај г-ђе Добровић у тесном, сјајном црном оделу пред тиркизном позадином. Мањи по обиму, али не маше значајни по концепцији и изради, прикључују се портрети Конте В. Гоцеа, једне дражесне младе девојке („Бугарка") и г. К. Страјнића. Поред портрета, истичу се највидније, својим дивним, меккм и живим колоритом као и сјајним цртежом, моделацијом, нек1олик(и актови, пре свега, она једра млада плавуша нежног светлог инкарната, у оедећем ставу, и онај монументални „Атлет на одмору" чија живо-ружичаста мускулатура тако ефектно одбија од кадифасто-жуте позадине. Међу њих треба уврстити и мајсторски насликани бели „Торзо" једне> мраморне Венере пред жарко руменом завесом. Нови су мотиви „Закланог вола" и „Кланице" (од сваког по две варијанте), израђени са смелим, жарким реализмом, можда под инспирацијом Рембранта и Гоје. Као пејзажиста, Добровић је још увек одушевљени поклоник Далмације чији су му предели, сунце и море, стварно, дали његову нову палету; ипак је он овај пут, крај „Борова у ветру" и оне дражесне „Старе луке у Цавтату", насликао и један бујан „Виноград у Фрушкој гори", из чијег треперећег цветног шаренила

зрачи једна радост жмвота и природв као само ретко још из којег њег-овог пејзажа. Добровићева пантеистичка лира звучи још увек пуно и заносно, али осећа се ипак већ јасно да се дубљи смер и прави етхос уметника окренуо на другу страну: ка човеку — у чијем духу, карактеру и судбини он сад, очигледно, тражи главни смисао живота и уметности. ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛАНА КОЊОВИЋА Милан Коњовић показао се одмах већ од своје прве појаве на нашим изложбама као безуслован и бескомпромисан приврженик чисто сликарског сликарКарства, наиме, једног апсолутног, до његових крајњих конзеквенција дотераног колоризма, за који боја више није само прва и једина материја или грађа, већ, у битноме, уједно и главни предмет и садржина слике. Боја, мрља боје као таква, као материја дата, примењена, непосредно, као уметничка вредност и експонент уметничке емоције. Један лиризам, један колористички занос који тражи свој израз, своје искаљене, изнад предметноги, па можда и изнад фигуративнога уопште, у слободном потезу кичице и у једном спонтаном и жарком развезивању тонова, боја. Такво схватање сликарства или, тачније речено: таква сликарска ооећајност изложена је разним опасностима: занемаривању и произвољном изобличавању форме, расплинућу конструкције и идеје у необузданом, чулном пиру боја и свима оним нескладностима, жестинама и бизарностима које атељски језик означава као „рапенски" начин или манир. Са тим опасностима имао је да се бори и Милан Коњовић дуго и утолико жеЉће што је н>егов бујни сликарски темперамент имао према себи, у његовом такође пуно развијеном смислу за дисциплину, једног готово равног и стално будног противпартнера који је са истом енергијом заступао и своју тежњу, своје начело. Стога и није за чуђење што је уметнику требало прилично времена и упорног, преданог рада да би срећно окончао ту борбу и решио свој уметнички проблем. Ова његова најновија колективна изложба (1526 III о. г.) сведнчи да је тај резултат сада постигнут. Коњовић је спровео своју синтезу, реализовао је т. ј. успео је да постави и фиксира конструктивно — своју визију, а да није при томе ништа жртвовао од евеже, индивидуалне спонтаности свога колористичког надахнућа и потеза. Његове жарке и пастозне, али још до скора, често, недовољно повезане, разлепршане мрље боје добиле су сада чврсте стабилности и сажете су органски и логично у склоп, у ткиво слике — чиме је уједно појачан и њихов. индивидуални валер и ефект. Оно пламтеће жуто и наранчасто, онај жустри цинобер и загасити пурпур, сочни кобалт и индиго, оно оштро зелено, тамно сиво и мрко, све те, свакако, и саме по себи већ интересантне, узбудљиве боје — боје жеравице, усијаног гвожђа, густог дима и олујне — делују још несравњено упечатљивије када овако јасно и пластично предочавају, евоцирају форме и предмете природе, када се зналачки уобличују у људске фигуре, пејзаже или цвеће, воће и слично.