Општинске новине

Стр. 308

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

да Хакман подражава на кога од познатијих уметника светског гласа, Он ее просто придружио групи људи (лило по природним наклоностима било због сличности темперамента или пак после доброг и свесног расуђивлња. На Који се је начин он нашао у колу тих људи то је за сада безначајна ствар. Али ипак важно је напоменути да ће вредност његових слика у великој мери зависити од важности која ће се на крају крајева придодати таковом схваташу уметности. Исто тако не сме се адборавити да данас трговачка способност уметника, или његовог талента, игра већу улогу у популарисању једног уметника но његове праве уметничке вредности. Ово је нарочито важно за наше грађанство, кога би требало спасти грешака у које су пали американски љубитељи уметности. Не купујте имена, купујте уметничка дела. Ако незнате или не осећате уметничке вредности, оставите уметиост на миру. Иначе ћете доживети паметније покољење које ће вгш се смејати. И зато је паметније ићи на уметничке изложбе без обзира што сте чули о уметнику. Често пута дела скромног уметника у току времена вреде више од дела оних који умеју да организују рекламну етрану свога посла. Међу нашим уметницима Коста Хакман несумњиво има своје пооебно место. Има, како те то вели (ја незнам зашто) личног, оригиналног. Нико код нас не слика сасвим као Коста Хакман. Али ако се већ говори о личности онда би требало говорити и о уметничким квалитетима те личности. Ако се под изразом личност, или „формиран" у ликовној уметности узме у смислу да је извесно лице прошло кроз све могуће промене, да више нема шта да научи, да је једном речју сазрео уметник који се не може даље развијати, онда би било готово немогуће одређивати ко је бољи ко је пори. Сви су они који су „формирани", који имају „личност" најбољи у свом уском делокругу, Али ако се личност схвати у социјално-психолошком смислу онда тај појам губи готово све прерогативе које му наша критика приписује у ликовној уметности. Несумњиво је да су и Рафаел и Леонардо и Микеланђело и Ен Греко велики уметници. Али исто тако је истина да је Рафаел у поређењу са осталом тројицом као личност као једна посебна психолошка социјална појава, готово ништаван, па му то ипак није сметало да буде велики уметник. Да би се могло ишта подробније рећи о личности, темпераменту Косте Хакмана потребно би било познавати боље његове радове, његов развој, његова схватања и истрајност, но што је то имао прилике писац ових редова. За сада, ценећи по ономе што смо видели до сада, Хакман је као уметничка личност и сувише водњикав, раслађен, разбарушен ма да необично питом и допадљив, да би могао својом оригиналношћу привући нарочиту пажњу. То је оригиналност ограничена и постаје безначајна у поређењу са осталиЈ« постигнућима у савременој уметности. Алиј као што смо већ рекли за нас личност, јако или слабо, не значи и уметвоет. И самим тим што се у радовима уметника који деле исте погледе личност огледа готово искључиво у начину извођења а не у замисли, патање темперамента и оригиналности отпада. У осталом, што се тиче нашег, престоничког, сликарства Коста Хакман у томе погледу ако и ово примимо као елементе уметности ве уступа никоме.

Изгледа као да Коста Хакман, изузев једног општег схватања, нема претходне концепције дела које ради. Претходно решавање поделе простора, воординације цртежа и боје, продубљивање запремине слике не осећа ое у њзговим радовима. Компоновање и израда су код њега, како изгледа једновремени и зависе у главном од извесних наклоности и случајности које наиђу у току самога рада. Иначе би било немогуће схватити несугласицу између обраде главе и руку у портрету сликара Мих. С. Петрова. Док су руке врло усгаешно и лако, ма да и снажно, наглашене дотле је лице измучено и технички неодлучно. Ова се весугласност много ређе налази у слииама предала а у темперама Хакмана у опште је нема. Портрет Јуре Ткалчића је много уравнотеженији али је тако постављен да платно изгледа претрпано, око њега могућности да слободво, и без умора, прати уметниково тумачење облииа. Узевши већ став коментатора Хакман је био принуђен да изабере технику која ће му најбоље омогућити његово изражавање. То је техвика акварела, управо гваша. Делимично Хакман успева да посткгне врло добре ефекте, али у главном губи карактер уљеве боје. А тамо где је карактер уљеве боје сачував, делује непријатно у поређењу са ретком бојом која има прозрачност акварела. Ова техника, цртање ретком бојом потезима четке, даје му могућвости и да ради довољво брзо (?) и да малајући црта, али га истовремено може довести до устајалости, чиме <5и се његова садања техника могла претворити у чисти маниризам. С друге пак стране овај начин рада интелигентно продубљен могао би довести до великих резултата, нарочито у погледу одређености и постизавања личних символа за основе облике у природи. У темперама и акварелима Хакман је потпуно доследан и успео. Ширина схватања, лакоћа извођења, штедње у материјалу дају посебну ведрину и привлачност свима његовим радовима у овим материјалима. Ма Ја и у овим радовима уметник узима природу само као полазну тачку, ипак он је много убедљивији — и самим тим чак и ближи и непосреднији — но у својим уљима. Они ноји желе да виде наше пределе са свима њиховим топографским детаљима не морају ићи на изложбу Косте Хакмана. Тога ва његовој изложби вема. Он је битно коментатор. Он води веку врсту свога дневника уметничког доживљавања. Он прича са лакоћом. Није увек јасан и убедљив али је увек занимљив. По неки пут је и духовит. Не мислим духовит у занимању посетилаца изложбе својим шалама, во духовит чисто у сликарском смислу. Духовит у смислу посебне способности да процени, нрож!иви и изрази н/а платну односе између разних предмета. Ово је можда једна од његових главних одлика у сликаи>у предела. Ако су наше данашње прилике такве да је неопходно бити интересантан али не и необичан, личан али не толико да ое нарочито истиче, озбиљан по изгледу а неодлучаи у изражавању својих уверења, мислити оригивално али у сагласности са средином, бити површно већи западн>ак од Француза у погледу моде, онда је ово врста живописа типична за нашу средину. И Коста Хакман, са свима својим лошим и добрим осо-