Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 203

Савез градова, у својим студиозно израђеним предлозима за измену овога Закона, детаљније се задржао на овоме параграфу. У своме предлогу Савез градова подвлачи: „I — Будући да потиретседник са сталном надлежношћу врши послове по упуствима претседника, потребно је да буде препуштено у п()вом реду ингеренцији самог претседника које Не послове из своје надлежности поверити потпретседнику. Обим и врста тих иослова неће у свако време и за сваког претседника моГш да буду исги, већ ће се одређивати према томе, која струка одговара боље његовом позиву (техничар, правник итд.), па није згодно да буду одређени статутом, већ је (јоље да се одређују од случаја до случаја. Предла?ре се ова допуна: Између друге и треће реченице става IV § 81 умеће се ова нова реченица: ,,Обим и врспЈ послова које ће вршити потпретседник, одређује претседник градске отитине са одобрењем градског већа." II — У многим градовима појављује се гежња да би се омогућило установљење и другог потпретседника, који би замењивао претседника, кадјеипрви потпретседник спречен, и који би могао вршити и сталну надлежност као и први потпретседник и то поделом ресора, који су нарочито код већих и централних градова тако обимни да је таква подела потребна. Предлаже се зато ова допуна: ,,У § 81 додаје се овај нови став: „Градови могу статутом установити и место другог потпретседника, који ће замењивати претседника кад је први потпретседник спречен, и који ће, ако то одреди статут, моћи и стално вршити поједине послове из надлежности претседника градске општине. Одредбе другоГ, трећеГ и четвртоГ става имају се смислу сходно примењивати и на друГог потпретседника". Ми смо од увек непомирљиво за принцип колегијалне општинске управе од три члана, али задржавајући се на предлогу Савеза градова, ми би желели да га допунимо само утолико, што би се и потпретседници требали да бирају од народа, као и сам претседник са већем, а не да, према досадашњим законским прописима, аутоматски долазе на то место као први већници са најјаче кандидатске листе или да се бирају у седници градског већа, како то опет предлаже град Сарајево. § 82 предвиђа да у случају ако се место претседника упразни, да претседника бира градско веће из своје средине у року од једног месеца. Многи се градови не слажу са овим прописом и налазе да се овим не извршује довољно воља бирача. Тако град Лесковац предлаже у своме одговору на прву нашу анкету: „§ 82 треба изменити и подесити тако Да ако се место претседника упразни, на ње-

гово место да аутоматски долази потпретседник а за потпретседника први већник са најЈаче листе. Ово је потребно и с тога што су већници од народа добијали поверење по реду како су на листи поређани, те не би требало да се деси да већник последњи на листи или из групе слабијих листа буде од већа иаабран за претседника". § 83 важећег Закона о градским општинама нормира: „Служба претседника Градске општине и потпретседника /е иочасна■ Претседнику градске општине Градским статутом може се одредити стална накнада за вршење дужности у облику Годишње или месечне плате; на овај начин одредиће се накнада и потпретседнику за време вршења претседничке дужности, а може му се одредити стална накнада у облику годишње или месечне п!лате„ ако је статутом установљено да он стално врши дужност." Пошто су се појавили предлози да и претседничка служба буде потпуно почасна и бесплатна, то се и овде мора учинити она иста начелна напомена као и код бесплатне службе градских већника. Када .је пре три до четири деценије било покушаја у европским парламентарним круговима да се посланичка служба учини почасном, цела европска демократија устала је противу тога, налазећи у томе предлогу покушај богатих и повлашћених класа да од ове службе народу и држави направе свој класни монопол. И народним посланицима остале су њихове дневнице сачуване. То исто вреди, можда, још у јачој мери, за претседнике и потпретседнике градских општина. Да ли би се те почасне службе могли да приме људи слабог имовинског стања кад их она има целог да ангажује од јутра до мрака? На тај начин се ови важни положаји претседника и потпретседника чине неприступачним претставницима економски слабих редова. И саме градске општине и њихова већа, свесни коликог је обима пословање претседника и потпретседника градске општине, траже да им се да пуна накнада као и достојна награда. Тако на пр. град Стара Кањижа у своме одговору на анкету Савеза градова из 1934 год. категорички тражи: „да се § 83 измени тако, да претседник има право на редовну плату, а висина принадлежности да се утврди статутом". Сличан предлог учинили су нам и многи други градови, што доказује неопходну потребну за измену односно престилизацију прописа § 83. § 84 прописује да претседнику градске општине, као и потпретседнику, осуство дуже од пет дана даје градско веће, али да и то од већа дато осуство може одгодити (на недређено време!) надзорна власт. Противу толиког сужавања самоуправе морали су устати наши градови, и они су устали.