Општинске новине
3
Б, МајсторовиИ, глабни секретар Држађмог савета
Одобравање општинсћог буЈ^ета
Доношење општинског буџета предвиђгно је у § 76 Закона о општинама као посао из самоуправног делокруга општине, а за сам: бупет је речено у § 95, да чини основ за општинске финансије. По § 96 буџег саставља општинска управа, па га излаже на општи увид грађанима, који имају празо да стављају своје примедб(е, а по том се буџеТ из!носи пред општински одбор, који расправља о буџету и стављеним примедбама, и о томе доноси своју одлуку. Овим се у начелу заврг шава рад општине на буџету, али тиме буџет, ма да његово доношење спада у само<упранни делокруг општине, још нема свију оних елемената које закон предвиђа за могућност његовог извршивања. Наиме, закон предвиђа изрично одобравање буџета од стране државне власти. Пошто је општински одбор донео своју одлуку о буџету и стављеним примедбама, буџет се са његовим одлукама шаље надзорној зласти, која га прегледа и испитује да ли су сеи издаци који су за општину обавезни унети у буџет и у довољном износу, а затим да ли је буџет састављрн ио постојећим прописима. Ако надзорна власт нађе какав иедостатак у овом погледу, она враћа буџет оп!итикском одбору са својим примедбама, а затим, пошто га је од општине поново поимила, шаље га бану ради одобрења (§ 97). Према § 98, буџет одобрава у начелу бан, али ако предвиђени прирез не прелази 50°/о од државног непосредног пореза, буџет одобрава срески начелник, ако за то има овлашћење од бана. У случају пак да прирез прелази 200 ' о од државног непосредног пореза, за одобравање буџета је надлежан Министар финансија. Али, ако надлежна власт не одобри буиет у року од месеп дана од дана пријема, буџет ће се сматрати као одобрен. За разлику од општег државног надзора над општинским актима, у следству кога се не предвиђа изрично одобравање тих акта, код буџета је учињено отступање у томе смислу, што је у закону прописано, бар у начелу, изрично одобравање. Али, пошто ираво одобравања подразумева и могућност неодобравања, значи да државна власт, која је надлежна за одобравање буџета, може и одбити
оДобрење предложеног буџета. Међутим, да ли она може предложени буџет изменити и тако измењен одобрити, о томе у закону нема прописа, услед чега бји овакво њено право заеисило од тога, да ли је надлежношћу за одобравање предложеног буџета обухваћено и овлашћење за његово мењање. По гледишту Министарства финансија, које је надлежно за одобравање буџета са прирезом изнад 200% као и свих градских буџета, његова на,длежност за одобравање подразумева и овлашћење за мењање предложеног буџета, па је оно ; то своје гледиште примењивало и у пракси, и смањивало или потпуно брисало извесне ставке буџета, и тако измењен буџет одобр.авало. По тужбама које су извесне општине подносиле Државном савету против оваквих решења Министарства финансија, једно је одељење Државног савета нашло, да је министар законом овлашћен, да на основу слободне оцене доноси решења о одобравању буџета. А пошто се решења управне власти, донета на основу слободне оцене не могу нападати пред управним судом, односно Државним саветом, сходно тач. 3 чл. 19 Закона о државном савету и управним судовима, Државни савет је одабцивао ове тужбе по тач. 1 чл. 24 озога закона. Међутим, једно друго одељење Државног савета било је у овом пита-љу потпуно супротног гледишта, па је то питање изнето пред Општу седницу Државног савета, која је усвојила ово друго гледиште, и донела одлуку (Бр. 3014 од 1 и 3 фебруара 1936 г.) о тумачењу §§ 96 и 98 Закона о општинама, а која гласи: „ Министар финансија односно бан може предложени буџет одобрити или неодобрити са примедбама, али не може поједине позиције и партије смањивати или повећавати V тако измењен буџет одобр\авати." За доношење овакве одлуке, Државни савет ј е пошао од чињенице да састављање буџета спада у самоуправни делокруг општине, а да право државне власти на одобравање буџета произлази из општег права надзора државне власти над радом општине. Рад пак општине као самоуправног тела ограничен је на оне послове који су јој законом препуштени, и који чине њен самоуправни делокруг. Ти послови, ма да јавног карактера, оставље-