Општинске новине

Др. Мидорад СтанојевиП, начелнић министарстђа у пенс., бећник града Београда

Едуард Бенеш

(Наста Београд као Престоница још једном је манифестовао своју неизмерну љубав коју гаји према братској Чехословачкој и њеним творцима Масарику и Бенешу. На иницијативу агилног Савеза југословенсво-чехословачких лига, одржана је 15 марта у главнсј згради Београдског народног позоришта свечава академија у част Масарика и Бенеша. Тим поводом часопис Београда објављује продужетак студије свога сарадника г. др. Милорада Станојевића. IV. Кад је 1914 год. избио Светски рат, Едуард Бенеш је био приватни доцент за социологију на прашком универзитету. Нзеговапредавања, не само да су била интересантна, већ се осећало да у њему лежи не само једна дубока научна способност, већ и један енергичан, творачк1и темпераменат. У њему је лежала потенцијална снага за акцију, која је чекала погодан моменат, па да развије све своје енергије. У коме правцу је делао овај човек 1 снажне воље и дубоке научне ерудиције? Посматрајући ствари, догајаје, прилике и личности, Бенеш је врло млад увидео немогућност чисто либералистичког гледишта и дошао је до социјално-политичког и социјалнореформистичког убеђења. Нзегово гледиште је понекад ишло и даље и нагињало колективистичком посматрању друштва. Под утицајем Марксове теорије, Бенеш постаје социјалиста. За време својих студија у Паризу сарађивао је у часопису француских синдикалиста: „Ее гпоиуешеп1: Е босЈаП81:е". Бенешу је, као енергичном и пуном воље, изгледало неко време, да је „ас1поп с1Јгек1;е" т.ј. брз преврат и нагла револуција, пут, да се стање у свету поправи и човечанство дође до своје среће. Нзему је, као младом, осећајном и хуманом човеку, срећа и благостање човека и човечанства лежала на срцу и нема те жртве коју он не би поднео у ту сврху! Али кад

„Оеше еп1\ујске!( 81сћ јш бШ1еп, „СћагаИег !т б!игт сЈез 1,ећеп5". Сое1Не вак). је временом дошао у непосредан контакт са стварним чињеницама, кад је у њему сазрео реални посматрач привредних и социјалних односа, кад је већ стао на своје сопствене ноге те је почео да мери теорије помоћу реалних факата, а из ових опет да сам изводи своје опаске и закључке, Бенеш је на основу свега тога створио своју сопствену теорију без догми и метафизичке апстракције. Бенеш одбацује Марксову мисао о „диктатури пролетаријата" као и француски синдикализам к'оји су теорије силе, а ова је у суштој супротности са демократијом. Демократија је уз^ дизак>е и просвећивање народних маса. Међутим, синдикализам (анархо-социјализам и анархизам) не обзире се много на културно просвећивање и материјално уздизаше маса, већ сматра да је снажна воља појединих јаких и индивидуално развијених вођа онај агенс, који ставља интертне масе у покррт и води их ка стварању социјалистичких идеала. Време је доцније показало да овај покрет није имао у себи ничег здравог. Народ — широке народне масе су онај неисцрпни резервоар из кога проистичу људи, идеје и догађаји, и ако се хоће да ти људи, те идеја и ти догађаји буду добри треба масе да стоје на високом ступњу моралног, интелектуалног и материјалног развића. Француски синдикализам је уздизао теорију силе до култа, међутим је сила, као што смо горе већ нагласили, у основици опречна демократији и демократском уређењу друштва и државе. Сила не може да донесе народу, а нарочито непросвећеном, срећу и благостање, већ ропство. Тако исто и немачка социјална демократија није била дуго у вољи овог снажног човека који је тражио свој пут. У Марксу се налазе два битна елемента: интернационализам: и колективизам. Оба ова принципа су била страна Бенешевој активној и национално настројеној природи, Зар је могао Бенеш остати интернационалиста кад је његова нација сте-