Општинске новине

Ст 228

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

дине. То прекорачење законских овлашћења која ће бити изнета у појединачном излагању нашег система обавезног телесног васпитања ваншколске омладине, да су учињена у корист и допуну тога система, могла би се и правдати, али овако она не могу ни из практичких ни из правних разлога опстати. Уредба је требала да систем обавезног телесног васпитања, чије су главне основе постављене у Закону учини применљивијим и еластичнијим за наше прилике, водећи рачуна нарочито о тешким финансиским приликама општина и поманкању техничког особља за наставу, и да терет издржавања пренесе бар за прво време док се фондови празничних течајева не оЈачају на Министарство физичког васпитања. Уредба је тај циљ промашила и шта више пореметила добре основе самог закона. Главни основи или принципи на којима почива наш систем обавезног телесног васгштања и према Закону и према Уредби могу се поделити на ових пет група: 1) Обвезници телесног васпитања; 2) Разне олакшице за ваншколску омладину која подлеже обавезном телесном васпитању; 3) Подручја, просторије и време за држање наставе обавезног телесног васпитања ваншколске омладине; 4) Органи надлежни за извршење као и начин извршења обавезног телесног васпитања ваншколске омладине; 5) Санкције занеизвршење обавезног телесног васпитања ваншколске омладине. Ти основи биће у даљем подробном излагању разрађени и разчлањени и тако ће се добити потпуна слика обавезног телесног васпитања југословенске омладине са свим својим добрим и рђавим странама. Критичка разматрања и замерке осниваће се како на празнинама и недостацима Закона и Уредбе тако и на искуствима стеченим приликом организовања празничних течајева на подручју Поглаварства града Београда. Обвезници телесног васпитања Сва лица која подлежу обавези телесног васпитања Закон је поделио у две групе: у прву групу улази сва омладина у школама без обзира на полну разлику, сва, дакле, женска и мушка омладина; у другу групу увршћена је само мушКа омладина која се налази ван школа. Та подела мора да се јасно подвуче, пошто су неједнака права и дужности која Закон прописује за обе групе обвезника телесног васпитања. Из тога разлога потребно је понаособ овде испитати услове за обавезно телесно васпитање омладине, која се налази у школама и услове омладине која се налази ван школа. 1. — Омладина у школама. — За ову омладину закон прописује следеће услове: а) да је уписана у једној од основних школа, без обзира да ли је то државна, самоуправна, конфесионална или приватна школа; б)

да је уписана у једној од средњих школа, која је као таква призната позитивним законима. Према томз сва школска омладина, и мушка и женска, подлеже самим тим об^вези телесног васпитања. Од ове обавезе ослобођена је само она школска омладина која је уписана на универзитету и њему равним школама. Телесно васпитање школске омладине која подлеже обавези телесног васпитатања вршиће се по програму који буде прописао Министар физичког васпитања народа V споразуму са Министром у чију надлежност дотична школа спада. У погледу дисциплине и реда ова група обвезника телесног васпитања подвргнута је у свему прописима оних школа којима исти припадају. 2. — Омладина ван школа. — За ову омладину закон прописује следеће услове: а) да припада мушком полу; б) да је завршила основну продужну школу, или припада струч-* ној школи са празничном наставом, односно да је навршила 10 година старости; в) да није прешла 20 година старости; г) да испуњава услове способности. Сва ваншколска омладина која испуњава ова четири услова подлеже обавезном телесном васпитању. 1) Доба старости. Спорно би било питање за оне омладинце који нису свршили основну односно продужну школу а нису још напунили 20 година старости? Закон О.Т.В. и Уредба о оснивању и раду празничких течајева и извршењу осталих одредаба закона О.Т.В. нису предвиделе ту претпоставку па према томе и никакве прописе у погледу таквих омладинаца не садрже. Исто то важи и за оне омладинце који су почели једну од основних или продужних школа а нису је завр!шили. Питање се поставља да ли су ти омладинци и од које године старости подлежни обавези телесног васпитања. По слову Закона О.Т.В. обавеза телесног васпитања настаје ,,за сву мушку омладину ван школе од доврешене основне (продужне) школе до навр1шених 20 година." Може се двојако тумачити ова одредба: или се довршена основна школа има сматрати као услов обавезности телесног васпитања или се има сматрати да је законодавац под тим разумео почетно и прво годиште за обвезнике телесног васпитања т.ј. да је разумео године старости ваншколске омладине од које настаје обавеза телесног васпитања, под претпоставком да је она редовно почела и завршила основну школу. Стриктна примена § 1 3.0.Т.В. и чл. 1 Уредбе искључује ово друго тумачење. Међутим, циљ и дух закона не би били у супротности са овим другим тумачењем. Ако би се стриктно примениле поменуте законске одредбе, један велики део ваншколске омладине био би ослобођен обавезног телесног васпитања. Циљ је закона да сву мушку омладину ван школе подвргне обавезном телес-