Општинске новине

9*

Прилози ва историју Београда и Србије:

Глвша Елезовић, начел. Минист. проевете у п.

ТурсКи споменици за историју Београда и Србије (Наставак) XVIII XIX

ЗО-ХП-1816 (10 сефера 1232). Хус-еин (свакако чиновник на Порти) београдском везиру: јавља му да је његов извештај о сумњивом држању Срба примљен, о томе извештен султан. Наређено да он хитно поднесе извештај је ли с обзиром на држање Срба потребно слати војску и да да одговор још на нека друга питања. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 85) Б. п. Срећни добротворе, који нема никакве потребе од другога, мој милостиви господине. Акт који је ваше везирско господство изволело послати односно вашег осећања које имате о садашњем недопуштеном ставу и држању Срба које је у противречности са њиховим празним речима о њиховој поданичкој покорности, стигао је и поднеоен врелу племенитости, Њ. Е. царском заступнику, који га је подастро пред престо Њ. В. султана. Кад је обавештен господар света, пошто ое на основу непоречне царске наредбе указала потреба да брзо и хитно пошаљете на Врата правде ближе објашњење: с обзиром ва неумесно држање поменуте тајфе је ли потребна војска или није, и с обзиром на остала питања. У том смислу се извољело наредити да се напише узвишени одговор који је сад послат вашој узвишености. Кад, помоћу вишњега, буде В. Е. обавештена, пошто је према узвишеној заповести потребно да дотични одговори буду хитно послати и вести да буду брзо донесене, то нека би ваше госпоство изволело настојати на тај начин да се један час пре извести о држању раје и о осталим питањима. Остајем на служби господару. 10 сефера, године (1)232. У мухуру место потписа: Његов роб Хусеин — 11911).

*) Ова година урезана у мухуру биће кад је Хусеин постао чиновник или добио неко више звање, а одговара међувремену 9-11-1777 до 30-1-1778 год. по нашем рачунању.

21-1-1817 (4 реби ул евел 1232) Концепт писма великом везиру и генералном инспектору царских градова: извештава о току радова на оправкама градова: Београда, Смедерева и Шапца. На њихову оправку поред сума које му је централа послала потрошио је и свога новца 70.180 гроша које моли да му се што пре пошаљу. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр, 45) Б. II. (неколико речи подерано) јесте у следећем: Ради се најприжељније на хитној неопходној поправци, подизању и употпуњавању царских градова у санџаку Смедеревском, што спада у важне послове и крупна питања узвишенога царства. Осим пређе послатих 5.000 гроша који су предати бина емину града Шапца (Ббгурделен) пошто је био запао у тежак положај, то му је од стране моје маленкости издато 10.000 гроша, на коју суму је од поменутога бина емина узета признаница, коју хитам да вам је поднеоем и прикажем. Исто тако и 10.000 гроша намењених грађењу смедеревског града што сте изволели послати, предати су моме нећаку и моме силахдару,") понизним

2 ) Реч арап.-персиска силах-дар, носилац оружја. Код Турака Османлија под персиским утицајем реч добила и облик силих-дар, и значила је врсту дворског, царског оружника који је првобитно држао и додавао султану оружје кад се потреба указивала. Силах-дар ага командант силахдара као и чока-дар ага били су у двору султанову два прва официра, његови коморници. Силах-дари били су коњаници и њихова организација у Турској стара је као и јаничарска. За владе Мехмеда II било их је 8000, а за владе Ахмеда III 12000 људи. У једном ферману на срп. језику од 28-У1-1497 год. султан каже: ведомо да ви је како послах вернога и почтенога слугу и склава царства ми силахтара Иласа у Бнетак за некоју работу (Љ. Стојановић, Старе срп. повеље и писма, бр. 921; Енц. исламска, књ. IV, стр. 455).