Општинске новине
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр 257
томе је ли из видинских магацина стигло еве жито и је ли смештено у житнице београдскога града. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 123) Б. п. У тугри: Махмуд син Абдула Хамида хана — победилац вазда! Поштованом овлашћенику, славном маршалу, закону света, проницавом мишљу управитељу јавних послова, праведним судом употпуњивачу важних народних послова, проширитељу грађевине царства и среће, укрепитељу стубова среће и славе, миљенику надареном вишњега владара, садашњем румелиском валији и београдском мухафизу, моме везиру Али паши — нека би му вишњи Бог учинио славу трајном! Према кратком изводу из садржине писма које је стигло од стране видинског мухафиза, бившег поштованог овлашћеника, славног маршала, закона света, мога везира Џелал паше — нека би му вишњи бог учинио славу трајном! од хране која је раније за бео^ градску тврђаву набављена у Румунији од жетве (1)230 године и смештена била у видинским житницама, поменути је партију по партију, једну за другом, ексћедо™ вао за Београд у окама рачунајући 55.000 ока. За послату пшеницу, ти који си поменути везир, од своје стране известио си да је врло стара и за храну неупотребљива. И на основу тога што је њена мустра запечћена послата на моја Врата среће, поменута је мустра прегледана, после већања међу етручњацима, нађена је да је доиста онака као што си ти писао. Међутим како је приликом пријема те хране од жетве (12)30 4 ) године свакојако обраћао пажњу и упоређивао је са мустром бивши видинеки мухафиз, мој везир Али паша — нека би му вишњи Бог учинио славу трајном! то се не види да ли је према томе поменута пшеница за кратко време дошла у ово стање, или су поменуту храну која је била смештена у поменутом граду лица одређена од поменутог бившег мухафиза старом храном променили храну одређену за пошиљку... пошиљка поменуте мустре и према првобитној комисији која је приступила пошиљци поменуте хране потврђујући да је стигла моја света заповест која је^ (неколико речи подерано, те се не може ухватити смисао главне реченице) (јављено је?). Поменута пшеница кад је у поменутој земљи набављена и преношена, није могла бити закло,н>ена' како треба, него су нека кола закисла. Поменути мухафиз није свуколику храну набавио из Румуније. Допунио ју је са нешто набављ;еве у натури а нешто за новац од видинске управе деоетка и неких других места и све је то смештао у житнице. Бивши поменути мухафиз, да му се не би пребацивало да је жито: те добро, те лоше, те показао се мањак, тај посао је он од почетка до свршетка поверио био једноме писару судском и једноме аги од месних ага по општем избору. У овом крају се храна нити купује ни про-
4 ) Т. ј. међувреме од 14-ХП-1814 до З-ХН-1815 год.
даје на киле,-') него пошто се измери на кантару, изражава се у киле. Мерење је обављено на мириском кантару. Мерење су извршили видински кантарџија, писар за јечам и један његов каваз 6 ), па онда утоварена. Сам је мухафиз надгледао и прегледао утовар сваког брода и са мустром упућивао на твоју страну. Кад су понеки пут по 3 Јо 5 шлепова одједном иапуњени, на њих су постављани људи, па тако слати да би ое онемогућило мешање и претоваривање. Иако је од вајкада познато да се у видинским житницама храна не може држати дуже од две године, пређе споменуто припремљено жито за Београд старо је годину и по. И ако није најбоље, ни у ком елучају није изгубило способност да се може јести и чувати. И тако од поменуте свеколике хране остала је још само једна количина јечма од 750 кила цариградских. Све остало је експедовано. Мустра коју си послао на моја Врата среће случајно је узета од пшенице са дна пошиљке, а које није било више од 20—30 кила што је покупљено са дна житнице. Претпостављајући да је цео товар брода исто такав, из бојазни да не буде и она храна која за њом долази исто таква, поменуту лађу си вратио. О том случају си известио, и мустру њеног жита си послао на моја Врата среће. Па ипак си ти исти брод поново примио, кад ти је речено да ое то догодило кривицом магационера бившег поменутог мухафиза! И кад се сравнио београдски кантар са видинским кантаром, изашло је по 4 оке више на сваку стотину. Пошто је раније тако одређено, колики ће се мањак појавити, знаће се кад буду стигле све твоје, признанице о пријему. И зато што је тако писано и јављено, на основу моје свете заповести која је издата, пошто су извађени подаци из архиве, упитан за извештај државник мога узвишенога царства, директор над храном, понос међу заповедницима и великашима, Мустафа — нека би му висост трајна била! о томе шта би требало да ое уради, он је по том предмету под печатом известио да се изда моја света за-
5 ) Тур. киле нема везе са килограмом. То је била јединица за меру тежине по прилици од 20 ока. У целом Осмавовом царству кила није једнако мерила. Најиише ое спомиње кила цариградске мере. ®) Арап. реч каввас првобитно је означавала стрелца, луком и стрелом наоружана војника, доцније мускетар, карабивер и најзад војник-полицајац. У последње време каваси и нису били никакви војници, него обични плаћени телохранитељи приватних лица, варочито дипломатских претставника страних држава. У уговору између Турсве и Француске обновљеном 1740 год., у 45 и 50 параграфу познатих капитулација, дато је посланицима и консулима право да могу за сво}е чув.аре узети од јаничара ове који ое њима свиде. У нагодби од 23 сефера 1280 (9-УШ-18бЗ) год. расправљено је и питање каваса дипломатског кора. Геверални консулат и консулат у главним местима провинција имали су права на 4 чувара (јасакчи), по три каваза су могли држати обични конзулати, а по два вице-консулати и дипломатске агенције. О постављењу заједно са њиховим именима консулати су били дужни да известе гувернера провинције (Енцикл. Исламска, књ. II, стр. 895).