Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОБИНЕ

Стр. 263

ше тога парламентаризма, споје и држава, као целина, и нација, са њеним вечитим интересима• — То је заборавио човек који је посегнуо на живот претседника владе. ЊеГов чин треба потпуно осудити и ја зато прихватам речи Господина Претседника■

Претседник Краљевске владе г. др. Милан Стојадиновић Сматрам да поступци, као што је овај у Скупштини, баш ометају правилан развитак нашеГ парламентаризма и спречавају да дође до пуноГ израза демократска мисао некадашњеГ југословенскоГ пијемонта- Она мисао која једина може Груписати и окупити све позитивне енерГије у нашој Југословенској Отаџбини. Овакви поступци никада не доносе добра, а они у нашој земљи данас само дају маха ретроГрадним тежњама које су остале од једне прошлости којанас је раздвајала- — И са Гледишта етичкоГ и са Гледишта националног и са Гледишта јуГословенске државе и њене будућности ја потпуно осуђујем Гнусни, ружни и злочиначки насртај једног недостојног народноГ посланика у Народној скупштиниКрај говора г. Д. С. Николајевића присутни су поздравили дуготрајним одобравањем и бурним а.плаузом.

Говор г. Милана Стојановића Затим је узео реч градски већник и претседник Занатске коморе г. Милан Стојановић, који је, осуђујући атентат, рекао: „Господо, у животу јавни радници моГу се често наћи на опречним становиштима■ Али то не може дати ни једном јавном раднику, а овде ни ономе који у парламенту учествује, право, дасвоје становиште брани револвер<ом■ Никакав Грех није да се два ]авна радника разилазе у једном конкретном питању или схватању- И сасвим је на своже месту да сваки конаеквентно брани на објективан начин своје становиште■ То је допуштено од свију културних луди, а ми треба да будемо уве\Џени да у парламенат наш долазе само културни људи и да се само тим сретствима боре у брањењу својих становишта■ Сматрајући да /е овакав поступак једноГ нар одног посланика не самоизвансвихпринципијелних становишта која су важила у нашем јавном животу, ја Га осуђујем и сматрам да су такви принципи и такви поступци апсолутно недопуштени ни код народа који су далеко иза нас изостали, а ка,мо ли код нас, — јер се ми налазимо ипак у средњој Европи- Чин који је овај народни посланик учинио омета покушај и добру вољу свих чинилаца да се из ове у истини врло тешке ситуације што Пре изађе, као што је Г- Претседник лепо у своме Говору истакао и сваки онај који омета тај и та кав рад он заслужује да буде осуђен од читаве нације- Ја сматрам, Господо, после излаГања г - Претседника и Г. Душана Николајевића да је дужност већника престоничке општине да најоштрије осуде овакав поступак-" Крај говора г. Милана Стојановића наишао је код г.г. Већника на опште одобравање. Затим је добио реч већник г. др. Душан Поповић 1 . Говор г. др. Душана Поповића У свомћ говору г. др. Душан Поповић је подвукао: „Господине Претседниче, Господо већници, Још се није честито ни осушила братска крв проливена у блиској прошлости Народне скупштине, још цела земља и сви ми сносимо злокобне последице судбоносног атентата, а већ се нашао човек ко■ ји је пошао траГом фаталноГ Пунише Рачића, у чијем се скученом мозгу створио закључак да је револвер најбоље парламентарно доказно сретство за решавање идејних сукоба у народном претставништву. 10*