Општинске новине

Стр. 282

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

одељку Земун примењивати досадашњи Грађевинско-таксени правилник и извршивати посебни прорачун Земунског грађевинско-регулационог фонда и Земунског каналског фонда". Завршавајући овај свој кратки осврт на учињене примедбе' у току начелне дискусије на Предлог буџета за 1936 37 год. ја вас, господо већници, молим да озај предлог у начелу усвојите и да потом пређемо на дискусију буџе^та у појединостима". После говора г. Илића, који је топло поздрављен, буџст је у начелу изгласан са два гласа против. Против су гласали г. г. Душан Николајевић и Богдан Крекић. Дискусија у појединостима Г. Душан Николајевић у дискусији у појединостима покренуо је питање концентрације културних установа Општине београдске. Та концентрација извршена је била буџетом, али се у новом пројекту буџета уводи поново разбијеност културних установа Београдске општине, што ће много отежати посао Културног одбора и настаће разне колизије и разна сукобљавања административне и техничке природе. С тога г. Николајевић моли Општинско веће да се поново изврши концентрација културних установа. Осигурање општинског особља. У току даље дискусије г. Боривоје Вучковић покренуо је питање осигурања општинског особља. Пошто Општина има своје здравствене институције, своју болницу и своје лекаре, г. Вучковић је мишљења да би Општину требало третирати као што се третирају државне радионице и да Општина као таква спроведе осигурање свога особља. По његовом мишљењу Уред за осигурање радника није дао оно што ое од њега очекује. Г. Богдан Крекић, ма да по његовој изјави има пуно разлога да се жали на поступке Уреда према радницима, заступао је гледиште да општинско особље треба и на даље да буде осигурано код Уреда. Треба се трудити да се стање у Уреду поправи, али установа радничког осигурања као такова неопходно је радницима потребна. Нарочито данас када се говори о комплетном осигурању свих људи, о осигурању не само у случају болести и смрти, него и у осигурању за пензију. Г. Др. Јован Мијушковић критиковао је систем рада Уреда за осигурање радника и указује на то да Општина даје 600.000.— динара за осигурање радника, а толико исто доприносе и сами раденици. Нико није против осигурања радника, већ се тражи да се Општина еманципује од Уреда и да створи свој фонд, онако исто као што је железничко особље основало свој засебан фонд. Тај фонд треба да има своју аутономију са правом надзора претседиика и г. Др. Мијушковић моли г. Претседника да се заузме код Министарства социјалне политике, да се Општина путем амандмана изуземе из Закона о осигурању радника. У истом смислу говорио је и г. Др. Тихомир Симић. Он је наве-о да су жалбе на Уред, како од стране послодаваца тако и од стране радника, многобројне. Тамо не ваља ни администрација ни услуга

коју Уред треба да да. Са својих 5.000 радника, а са истим бројем лекара који данас има, Општина може без штете по здравље грађана да пружи много бољу помоћ него што је даје Уред. Г. Др. Стеван Поповић противан је овом издвајању и упозорио је да би та операција коштала Општину далеко више него што је данас кошта осигурање њених радника. Тражења за повећање кредита. Г. Стева Милутиновић молио је да се партија за помоћи повећа од 800.000.— динара на 1 милион, а исто тако да се повећају суме за организацију летовалишта и за лечење сиромашне деце и сиромашних грађана у болницама и опоравилиштима, у укупном износу са 270.000.— динара. Г. Душан Николајевић упозорно је да Општина београдска мора своју културну акцију да постави на мно^го ширу основу и за то је предложио да ое за издавање добрих дечијих књига унесе у беџут 15.000.динара; за помоћ скаутској организацији и за заједнички рад скаута и општинске дечје библиотеке за оснивање две реонске дечје библиотеке 30.000—. динара; за израду портрета чланова Владарског дома 50.000.— динара; за откуп радова наших сликара и вајара и за подизање споменика Карађорђу по 100.000.динара. Г. Богдан Крекић молио је да се поз. за исхрану сиротиње, која је предвиђена са 100.000.— динара повећа неколико пута. Исто тако да се сва субвенционисана друштва од Општине обавежу на давање јавних приредаба бесплатно, а исто тако да се Народном; позоришту наметне обавезе да за 300.000.— динара, колико прима субвенције, даје бесплатне карте ради делења сиротињи, а специјално радником свету. О санитетској служби. Г. др. Јован Мијушковић задржао се у своме говору специјално на санитетској служби и јавној хигијени. Поздравио је на првом месту повећање позиције за снабдевање сироте деце са млеком у основним школама. Затим је учинио сугестију да се Дезин;фекционом заводу стави на расположење потребна сума за два мала форда ради обављања својих дужности. Г. Др. Мијушковић тражи да се епидемиолошка служба у будуће повери стручним лекаримаспецијалистима, док је она данас, стицајем прилика^ поверена реонским лекарима. Потребно је да Општина оснује једну своју епидемиолошку станрцу, јер она иначе издаје знатне суме Централном хигијенском заводу за превентивно лечење својих грађана. Од ве>лике важности је борба противу свих могућих инсеката, нарочито противу комараца и мува и зато је потребно ту службу поверити једном ентомологу, који би радио по директивама шефа Јавне хигијене. Санитетско-полицијској служби треба такође посветити пуну пажњу. Службеници контролори изврше до 150.000 прегледа животних намнрница годишње и зато је потребно те контролоре разврстати. Уопште профилактичну службу треба боље организовати у ширем замаху, држати низ предавања популарно обрађених и то од стране лекара који су се специјализирали у тој грани медецине. У погледу даље реорганизације санитетске службе г.