Општинске новине

514

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Његова креативна и универзална мисао није могла имати своју националну заставу и у данашњој прослави осамдесете облетнице Теслине учествује 1 и стран свет. Нек [ олико научних кор^торација које су са изузетног сјаја оног огромног духовног капитала које су човечанству у наслеђе оставиле, дошле до велике славе у свету, послале су ових дана своје адресе Друштву Николе Тесле, истичући у њима Теслу у редове највећих освајача светлости. Њима су се придружмли, лично и појединачно, многи славни научници из целога све'та. Међу свима особита ми је част поздр|авити оне 1 моји су у овим ретјкИм и светлим данима иаше славе и цашег националног поноса дошли у нашу средину, да с нама заједно захвалношћу преКаде морални и интелектуални лик Теслин. Нека су нам добро дошли ти визионари промотори интелгктуалних покрета и новога живота, који из њих настаје. Међу њима има синова старих нација племеНитих култура и како свака нација према своме генију, т. ј. према своме психичком и духовном ритму и стилу изграђује своју културу, они ће нам по томе јритму и по томе стилу оцртати дело великог Тесле боље него ми, који смо са скромним прилозима нашега духа тек почели залазити у ризницу опште људске мисли. Као и сви велики људи и Тесла је живео у своме све'ту — у господском и величанственом свету повучености и усамљености. То је онај лепи и плодни унутрашљи свет у коме гомила не живи :и у коме 1 су се једино кроз векове рађала сва велика дела и све племените акције. Па ипак шта је, одвојеН од спољнога света, тај Тесла доживео и на какве супротногти и параДоксе због тога не наилазимо у његовом животу?!... Повучен и изван вреве живота, он је без спроводника и без икаквог додира са спољним светом својим струјама брзе учестаности и високих напора ухватио везу не с једним или с неколико људи, који у неКом тренутку живе у једном одређеном месту наше планете, већ са свима насељима људским на целој планети нашој. А усамљен, он ипак није 1 био сам, јер га је вазда у усамљеНости његозој пратила његова безгранично храбра и одважна мисао. На томе путу њезину, који ће се завршити у апсолутном триумфу, било је или, боље 1 рећи, морало је свакојако бити и бесплодног лутања, и великих заблуда и разочарања. Али без лутаља и без заблуда нема великих и светлих дела! По Максуеловој теорији светлост је електромагнетска појава и брзина пропагације у оба феномена — и у феномену светлости и у феномену електрици•гета — је иста. Није ли међутим Херц, потврђујући својим класичним експериментом Максуелову електромагнетску теорију учинио, једну „фаталну" погрешку тврдећи, да се електромагнетски таласи распростиру брзином од две трећине брзине светлости!? И није ли у Кеплеровим мистичним изјашњељима и Фарадејевим пророчанским наговештењи.ма било много и лутања, и заблуда и утопија?! Али, паЈига! поп јтрегајиг

П151 рагеш1о. И да бисмо завладали природом, ми свесно и бе'з гнева примамо и заблуде које настају из борбе наше мисли са мистеријама њезмним. Песник, генијални проналазач и конструктор, Тесла је ! и сам знао да и мисао његова у лутању њезину може' додирнути, и каткад чак и проћи кроз оне вратнице, иза којих стоје заблуде — ти примамљиви и варљиви 1Симболи истине. Срећом и по науку, и по прогрес човечанства. Тесла је све своје идеале и реализовао. Јер, ко је извршио преносе електричне енергије на велике раздаљине и ко је конструирао машине, које ту еНергију производе и ко је ту исту енергију претварају у механички рад; и даље, ко је пронашао струју високе учестаности и високог напона; ко је оваплотио својом мисли телекомуникацију без жица и ко је поставио темеље радиотехници која је у радиотелеграфији, радиофонији и радиотелеф|Онији и телевизији открила толика чудаса?!.. Све је то Тесла и створио и пронашао и зато се по стихиској сили својој дело Теслино органски уплело у структуру наше цивилизације и зато оно добрим делом својим допире 1 до саме сржи њезиве. Познато је, да је највеће преокрете — пре■окрете који се у самим основама те цивилизације врше — изазвала техника. Али без наслона на идеалне тековине науке ту активну моћ своју техника би изгубила и по томе' прогрес цивилизације не 1 зависи само од технике. Прави |Извори и први стимулуси тога прогреса налазе се у открићима оних закона који владају природом, а до тих се открића долази данас сарадњом идеалне научне мисли с једне и практичне техничке мисли с друге стране. У ранијем развитку своме' техника је у изграђивању науке била пасивна; данас је', међутим. 'она и у томе активна. У преношењу Херцових или електролтагнетских таласа главну улогу игра дужина таласа. Кратки таласи — таласи вИсоке учестаности -— много се 1 више употребљавају у телеКомуникацијама него дуги. То су пронашли техничари. И тако у телеграфији без жица, у радиофоиији и у радиотелефонији ингениозни техничари нису имали мању улогу од теоретичара, а све то каже 1 нам, да је телекомуникација као проблем технике поникла из заједнице науке и технике'. Али та заједница није била плодна само по технику, већ се у њој оваплоћавала и научна мисао. Теорија релативитета је свакојако најважг нија појава у развитку науке за последњих педесет година. Та се теорија зачела у познатом Мајкелсоновом експерименту и зато се она раније нијг могла ни појавити. Требало је да у заједници буду и генијалан експериментатор и техника, која је изградила прецизан интерферометар Мајкелсонов. Због тога имагинативна висина данашње наткриљује имагинативну висину раније научне 1 мисли, не зато што је наша имагинација данас већа, већ само зато што имамо боље инструменте.