Општинске новине

Стр. 516

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

риментисао, Никола Тесла је долетео и у своје старо соколово гњездо да целива гроб свог оца Милутина, православног свештеника и националног борца, да загрли своју мајку која га је била задојила српским млеком, да пољуби десницу нашег великог песника чика Јозе Змаја, који га је надахнуо духом својим и да овде 1 , у престоници предратне 1 Србије, у Веограду, објави целом свету своју припадност Српству и свој понос што је из њега изникао. И цело Српство, од кршне Лике, Теслине колевке, па до Тимока, клицало је тада одушевљено свом великом сину. То је било маја месеца 1892 године. Од тога доба прохујало је скоро половина века, славан отсек наше историје. Крвљу својих најбољих синова наш се народ ујединио и сазидао своју велику државу. У тој борби за ослобођење и уједињење, стављени пред нове задатке и бриге, ми смо почели да заборављамо нашег великог сина с оне стране дебелога мора. У ново сазиданој нашој држави ми нисмо још доспели да, користећи се оруђем које је Тесла сМовао, постанемо господари природних снага наше зе!мље. Наше реке и слапови тропге још своју баснословну енергију. Тек по периферији наше државе', када се већ приближимо њеној грак1ИЦи, можемо опазити по Који еЛектрични далековод високог напона, и у његовим трима жи!цама препознаће ! стручно око остварење Теслиног проналаска. Наша материјална култура није се 1 још попела на онај степен да осети благодети Теслиних проналазака, а наша јавност да схвати њихов значај. Тек у последње доба, благодарећи раду и пе ! ру нашег електротехничара, инжињера Славка Бокшана, наша, а и страна јавност, постала је боље 1 обавештена о свему оном што је 1 Теслин геније створио. И сигурно је да ће семе које је Тесла посејао донети и за нас свога плода. Доћи ће доба када ће'мо елеКтричним таласима ступити у духовну везу са целим широким светом, када ће електрични далеководи испрекрштавати целу нашу државу, а светлост коју ће 1 они распрострти свугде где нИш народ живи, говориће речито потоњим нараштајима о ономе титану, сину нашег рода који џиновском снагом свога духа надвладао природне стихије. Српска краљевска акаде1мија, коју имам част овде да заступам, ставила је' још пре четррдесет година Теслино име на прво место листе својих дописника. Она учествује 1 свим срцем у овој данашњој прослави Николе Тесле и одаје своју пошту његовом ге'нију и његовом бесмртном делу. Баш на крају ових говора стигла су два телеграма из Америке. У једном Тесла вели да ће ускоро објавити резултат својих последњих истражИвања, а у другом поздравља осн!ивање Института, завршујући ускликом: ,,Живела Југославија, живело Његово ВелИчанство Млади Орлић из гнезда Великог Орла!" Пошто је прочитано још веколико поздравних телеграма, одржали су предавања најистакнутији научници и радници на пољу електро-технике: про-

феоор г. Штарк из Берлина у име Физикално-техничмог института и Универзитета у БерлИну и у име Електро-техничког удружења Немачке; инжињер г. И. Ценек у имв Немачког музеја у Минхену, Баварске академије ваука и Високе техничке школе у Минхену; инж. г. др 1 . Кибиц, професор 1 бе!рлинсКОг Универзитета, у кме МинИстарства пошта и телеграфа, Немачке; г. др. С. М. БреКТано у име Универзитета Бирмингена, Ливерпула и Менчестра; професор инж. г. Е. Петрич у име ВисоКе техничке школе у Бечу; г. др. Еренхарт делегат бечког Универзитета; г. др. Румпф делегат Универзитета у Грацу; г. др. Рајтхофер у име Удружења инжин>ера у Бечу; професор г. Нађаков у име софијског Универзитета; инж. г. Димитров у име Техничке школе „Цар Борис III" у Софији; г. др. Ђорђе Жујовић, претставник Универзитета у Монтреалу у Канади; Французи г. Албер Тирпен, претставник Универзитета у Поатијеу; г. Дармоа, професор париске Сорбоне; г. Стеван Марковић у име Удружења француских електротехничара у Паризу; инж. г. др. Јадов у име Савеза руских дипломираних инжињера у иностранству; г. Гитон, директор Електро-техничке националне лабораторије у Паризу; г. Бутион, претставник Генералног друштва за телеграфију без жица у Паризу; г. Богро, професор Универзитета у Марсељу; г. др. Нолан, професор Универзитета у Даблину; г. Валдер Верхарст, делегат Универзитета у Утрехту; румунски делегати г. г. Карпен Василеску, ректор Политехничке школе Краља Карола II у Букурепгту, и Теодореску; чешки делегати г. г. Митмахер у име града Прага и Савеза чешких градова, који је саопштио, да ће се један од највећиХ прашких 1 б!улевара прозвати именом Николе Тесле, а главна трансформаторска станица у Прагу назвати Теслово, др. Зачек, Бубелик и инж. Слобода из Плзена. Академију је завршио претоедавајући г. Аврамовић врло лепим говором, којим је позвао омлаДину да се угледа на Николу Те!слу као на један од најлепших примера пожртвоваша и рада у корист целог човечанства и да настане да пође његовим кораком. Затим је прочитао телеграм Николи Тесли, после чега су радничко певачко друштво „Никола ТеЈсла" и академско певачко друштво „Обилић" отпеЈвали неколико лепих песама. У 13 часова претседник града Београда г. Влада Илић приредио је код „Српског Краља" банкст у част учесника на овој прослави. Банвету еу присуствовали Министар грађевина г. др. Марко Кожул, амерички посланик г. Вилсон, слављеникова сестра г-ђа Марица Косановић са сином др. Савом Косановјићем, б. народним послаником; претседник С. Кр. Академије наука г. др. Богдан Гавриловић, претоедник Одбора за приређивање прославе инж. г. РанИсав Аврамовић и делегати из иностранства. За времс банкета претседниК општине г. Влада Илић наздравио је Н>. В. Краљу а потом је говорио професор београдског универзитета и градски већник инж. г. Милан Не!шић, који је у своме одличном говору, одржаном на француском језику, подвукао: Град Београд, приликом свечаности које Југославија приређује да прослави осамдесети рођендан свога великог сина Николе Тесле, осећа