Општинске новине

Стр. 524

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

свему задовољава скоро св-е духовие и културне потребе становништва са ПредгрЕђа Краљице Марије. * У препуној дворани Основне школе Краљице Марије, а у присуству већн]ика и претседника Културног одбора града Београда г. Душана С. Николајевића, Народна читаоаица на Предграђу Краљице Марије, у недељу 24 маја т. г„ скромно је прославила своју славу, Словен-сие апостоле и просветитеље Св. Ћирила и Методија. Црквени обред обавио је свештеник 1 г. Марковић, а на јектеније одговарали су чланови хора читаонице. Слави су, поред вликог броја угледних грађана са Предграђа Краљице Марије, присуствовали и грађани из центра вароши, међу нојима су запажени: г. г. Исидор Протић, ранији кмет Општине београдске, инспектор Управе града Београда; Веља Павловић, Дача Радуловић, Јеремић, управитељ Основне шкоље и Милун Маричић, претседник хуманог друштва „Родитељска милост", и други. После честитања славе члановима читаонице од стране свештеника г. Марковића, који је похвалио културни рад читаонице, претоедник г. Богдан Богдановић дао је реч г. Душ1ану С. Николајевићу, који је, од присутних пажљиво саслушан, између осталог рекао: „Дубоко захваљујем управи читаонице што ми је указала ту част, да на данашши ве'лики Словенски дан могу да кажем неколико речи становницима овог напредног предграђа. Предграђа великих градова живе свој спе(ц(ијалан живот, а предграђа нашег града имају свој национални задатак. Предграђе' треба да чува оне е!нергије, које ће да сузбијају штетност негативног интеЈрнационализма. Ја вас молим, драги пријатељи, да ме : тачно разумете. Новац велике вароши врло је много безскрупулозан и држава мора регулисавати однос рада и капитала, али на супрот томе новцу не смеју се стављати комунистичке доктрине 1 . Не смеју, јер је 1 и комунистичка теорија негативно интернационална: и она је у култу материјалних вредности, сводећи човека, радника, на једно биће коме је материјално благостање главно. Ја остављам на страну то да комунистичка теорија, примењена у пракси, доводи до једнога система који раднику врло често не' даје оне материјалне услове живота о којима комунистички агитатори тако олако причају; — ја то остављам на страну, јер је антидуховност те теорије оно што пре свега треба одбацити. Ја ћу признати врло радо да материјална беда може убедити очајника да је комунистички рај могућ, али кад говорим о негативном иитернационализму ја не' мислим само на оне који верује у шимере. Много више мислим на ружне типове који благују у буржоаском друштву, а 'кокетују с левичарским интернационализмом. Тамо, у Београду, све' се више израђује један тип идеолошког фалсификатора. Тамо се налазе људи који су на добрим чиновничким положајима, или запослени у ултракапиталистичким органнзацијама; тамо имате бадаваџије, опскур-

не полулитерате међ којима се налазе и рентијери. Овим нерадницима буржоаско друштво утрапљава свакога месеЦа у лепо неговане руке више десетина хиљада ренте, —( и сав тај лажни, (паразитски, бездарни и безморални свет бенави са својом социјалношћу и, с тупим, кретенастим цинизмом, изиграва, глуми пријатеље раднога народа. Ви, радни народ из предграђа, радни народ (који воли своју нацију, немојте веровати тим кдеолошкИм фалсификаторима. Сваки од њих збринут је и сваки од њих има по неку везу која га чува. Кад би један радник написао оно Што ти лажови пишу, тај би радник био каж!њен, строго кажњен. Они благују у буржоаском друштву и они су заштићени. Предузећа, која их плаћају, довољно су јака да таквог једног фалсификатора идеолошког одбране' пред властима, (хретстављајући га каткад, ако је то потребно, чак и као невиног не'мирка. И преко тих фалсифактора идеолошких новац ултракапиталистичких предузећа осигурава се од незадовољства радничких маса. Експлоататор преко својих ле 1 вичарских конфидената глуми заштитника оних који, ако верују написима левичарски обојених конфидената богаташких послодаваца, одлазе у затворе. Ја вам смело тврдим да су они издајници грађанскога реда ствари, онога реда коме' смо ми вернЈи, и провокатори несрећНих раднИка. Ми хоћемо да се све што је зло у нашем друштву искорени како би сваки честит радјник могао да воли и своју нацију и с(воју државу. Ви овде у пре'дграђу не ужИвате живот као што га уживају профитери, профитери било десничарски било ле!вичарски обојени. Ви често пута пије^ге до дна горчине живота, али ;ви волите зе!мљу која вас је родила. И расу своју, словенску. За вас постоје' више вредности и вас данас благосиљају два словенска апостола. Верујте' ми, ова скромна слава за мене је велика свечаност. Ви сте' — како се то каже економским језиком — мали људи. Ви сте' мали људи, али и они који носе у својим душама велику мисао наше' отаџбине и целога Словенства. Наш народ пролази кроз своју етапну кризу, и Ми у таквим моментима кроз ону књигу у Иојој су сконцентрисани сви позитивни еЧементи, морамо доћи до сазнања: да ће' се само к!р|оз нацију, кроз бесмртну Слове|нску расу, чија два великана ви данас славите, оснажити Слов/енскИ народ. Ви у читаоници читате и дела западне литературе', мислећи да су она социјална дела. А ис(гински социјална дела се могу наћи само код бесмртних словенских песника, јер је западњачка хуманост основана на бездушно егоистичкој лажи. Зато се треба вратити великој Словенској литератури, вратити се нашим великим писцима, који су велики и у Словенству и у својој земљи. Кад се приближите нашим ранијим писцима, ви ћете видети да су они били Словени и да су заступали достојанство људско. А до човечиости и људског