Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 531

је саветовалиште за мајке и децу у Државној болници при Акушерском одељењу. Тадашње чланице замењивале су у раду стручну сестру. Од нарочитог значаја за развитак друштва било је претседништво госпође Миле др. Јовановића, која је по смрти свога мужа водила послове, и потпретседништва госпође Даринке Панић. За то време обновило је Друштво свој диспансер чији је рад био прекинут, и оснива једно обданиште за одојчад. У то доба почиње друштво да преноси своју делатност у унутрашњост. У марту 1929 шд. под претседништвом госпође Даринке Панић освећен је нови дом „Српске Мајке" у који су смештене све дечје установе. У септембру 1934 год. губи друштво раном смрћу госпођу Даринку Панић и на њено место изабрана је вредна госпођа Мила П. Лазаревић која од тада води уз помоћ управних чланица многобројних пододбора успешно рад друштва. Поводом двадесетпетогодишњице израдило је друштво споменицу Друштва „Српска Мајка" за коју је написала предговор наша књижевница госпођа Исидора Секулић. Споменица је верна слика целокупног рада свих управа и сарадника друштва на заштити незбринуте деце. Прочитани су и извештаји подмлатка друштва а са нарочитом симпатијом примљен је извештај мале УБиљијане Ђурић о раду одбора деце Друштва „Српске Мајке". По прочитаном исцрпном извештају поздравио је свечану скупштину изасланик Њ. Св. Патријарха Господина Варнаве викарни Епископ Вићентије Вујић и честитао тако успешан рад наших жена. Затим је Љубомир Хофм)ановић, начелник Министарства социјалне политике и народног здравља, као изасланик Министра социјалне политике и народног здравља господина Драгише Цветковића, рекао између осталог: „Данашњи је дан један од оних, који нам указују на изванредно успело дело далековидних прегаоца негда малене Србије. Пре 25 година, када смо у најлепшем заносу националних тежњи великим замахом ишли ка подизању васколиког националног живота, да свежом снагом надокнадимо оно, што смо у вековном ропству изгубили — осећала је се јасна потреба да се поред бораца са пушком у руци окупе и храбри неимари на свима пољима националнога живота. Тако су се лагано купили и они борци, који ће својим проницљивим духом и љубављу према ближњем одати се са пуно пожртвовања хуманом и социјалном раду за добро својих ближњих. И сасвим природно, у колу тих бораца највише наилазимо на жене. „Једна група најугледнијих наших жена, са др. Јованом Јовановићем на челу, оснива у то доба друштво „Српска Мајка", да попут легендарне мајке из наших народних песама, пружи потпоре и утехе свакој мајци, која у најтежим животним приликдма донесе на свет новог грађанина. >|ДрУ штв о „Српска Мајка" нарочито проширује свој рад после рата. Управа друштва умела је увек врло добро да осети и да потпуно схвати потребе новога доба, те распростире свој рад у три правца: да хигијенски просвети мајку, да пружи помоћ и заштиту мајЦи с ВДојчетом и да пружи родитељску љубав и старање малој деци, прерано отргнутој из родитељског гњезда.

„Српска Мајка" је најбоље показала своје дубоко схватање наших савремених проблема на заштити деце и матера тиме, што је свој рад увек благовремено проширивала и прилагођавала савременим потребама наше средине. Највеће дело „Српске Мајке" су њени напори, да развије свој рад и у најмањим местима и у нашим селима, где се осећа насушна потреба за просвећивањем жене у одгајивању подмлатка. Страшна цифра смртности наше деце, зове све мајке, зове све жене, зове све нас да помогнемо „Српској мајци" у томе њелом великом, племенитом и лепом задатку. У томе раду, у свеукупној великој делатности на заштити наших најмлађих, „Српска мајка" је увек наилазила на разумевања у Министарству социјалне политике и народног здравља. Ако се понекад нешто и није учинило, колико се желело, свакако се увек чинило колико год се могло. За ванредни успех у раду на заштити деце, за' свестрану сарадњу на збрињавању малих и на оној моћној моралној и социјалној помоћи, коју је „Српска мајка" вазда давала мајкама и новим грађанима који долазе на свет, а у знак видног признања и самоме друштву „Српска Мајка" и вредним чланицама Управе исте, молим да саслушате Краљевске Указе о одликовањима: одликовано је Друштво „Српска Мајка" орденом Светог Саве трећег степена; Олга Лозанић, дворска дама Њ. Кр. Вис. Кнегиње Олге и Мила П. Лазаревић, претседЦица друштва орденом св. Саве трећег степена; орденом Југословенске круне четвртог степена: Амалија Спасојевић и Тинка Јанковић; Орденом св. Саве четвртог степена Олга Косић, Љубица Цоловић, Милица Мијовић, Косара Лукић и др. Надежда Станојевић; орденом Југословснске круне петог степена: Софија Вагнер, Дивна Павловић, Вида Тадић и Мара Хофмановић; орденом св. Саве петог степена: Мица Јанковић, Магдалена Бајаловић, Олга Новаковић, Лепосава Окановић, Боса Савчић, Десанка Милетић, Коса Ђорђевић, Ружа Јане, ЉубиЦа Јовановић, Сунчица Мраовић, Јерина Нешић, Лепосава Жугић, Мара Чолак-Антић, Љубица Димић, Наталија Сретеновић, др. Вера Јовановић-Ковачеаић и др. Душан Куоовац". Крај одличног говора г. Хофмановића поздрављен је једнодушним аплаузом. Госпођа Љубица Кнежевић, изасланик Министра Трговине и Индустрије, поздравила је топлим речима успехе друштва. Затим је др. Марија Гајић, шеф Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи града Београда поздравила свечану скупигтину и међу осталим подвукла следеће: „Српска мајка" са поносом може да износи резултате свога интензивног рада на пољу дечје заштите. Од нарочитог значаја за развитак делатности била је последња деценија. У том кратком времену подигло је друштво свој дом у Бедаграду, где су смештене дечје установе. Од нарочитог је значаја рад одличног диспансера са саветовалиштем за одојчад и малу децу, који игра важну улогу у борби против велике смртности одојчади и мале деце у Београду. У целом свету цене ое ове установе отворене здравствене заштите као неопходне и њихова делатност у многом зависи од лекара, који њих води и од духа који у њима влада.