Општинске новине

Стр. 430

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

го једноставније и примитивније, држава је то финансиско пословање самоуправа била нормирала кроз посебан Закон о среским и општинским буџетима (од 31-1-1901 г.). У то' лико је чудније, да данас, када је финансиски организам градских самоуправа врло компликован и испреплетан, ми немамо један савремен и озбиљан Закон о самоуправним финансијама, који ће градским општинама омогућити самосталан финансиски живот, не везујући их на пр. за застарео систем приреза на државни порез и слично. Ми смо свесни, да би израда једног савременог закона о самоуправним финансијама, нарочито његових одредаба о разграничењу пореза и пореских објеката, т.ј. оуступању појединих досадашњих државних пореских прихода градским општинама (на пр. сав приход од пореза на зграде и непокретна имања у границама градског атара итд.) диктовала и новелацију државних пореских закона, нарочито закона о непосредним порезима, али то ипак не може и не сме бити никакав изговор, да се у градским општинама уг)гши сваки финансиски полет који је основан предуслов за здрав и нормалан просперитет градске самоуправе. Исто тако више је него неоснован страх државе, да ће се њени приходи ослабити ако се да пун полет финансијама градских општина. Нажалост, и у самом образложењу законодавног тела о Закону о градским општинама*) подвучено је, да је „питаше како ће градска општина, поред државе..., моћи да подмирује своје финансиске потребе морало бити решено тако да се што мање слабе извори државних прихода... Стога међу градским јавним дажбинама и нису поменути самостални непосредни порези". Ово иначе искрено признање показује у ствари само сву реакционарност и ускогрудост самих политичких твораца тога Закона о градским општинама. Остајући конзеквентно при нашем становишту, да се здраво нормирање градских финансија може извршити само кроз један посебан закон о самоуправним финанситама, ми се нећемо обимније задржавати на VII глави Закона о градским општинама. Пружићемо само у најкраћим потезима предлоге како Савеза градова, тако и појединих градова за конкретну дОпуну већине параграфа и ове главе Закона о градским општинама. Уз обимна образложења град Петровград (Велики Бечкерек) предлаже, да се § 113, који нормира старање о градској имовини, додаду на крају ови нови ставови: „Градови који имају своје градске штедионице морају новац у њих улагати". „Новац за текуће потребе и вредностни Иапири чуваће се у градској каси а исправе на сигурном месту" (слична одредба постоји

* Види стр. 81 закона о градским општинама. Издаше Геце Кона — збирка Гојка Никетића св. 226.

у Закону о општинама, варошким и сеоским, од 1934 г.). § 116, кога смо се већ дотакли у овоме напису, изазвао је цео низ примедаба градских општина. Највећи број градова тражио је ,,да се у § 116 истакне сталност важења прописа о градским дажбинама (док исти не буду надлежним путем измењени) јер је то један од „основних предуслова за правилно и сигурно буџетирање." Конгрес Савеза градова, одржан на Сушаку, по саслушању свих претставника градских општина, предложио је следећу стилизацију те неопходне допуне: „Иза става V § 116 додаје се овај нови став: „ За убирање градских дажбина по неизмењеним и надлежно већ одобреним тарифама ннје потребно приликом одобравања буџета ново одобрење. Важење таквих тарифа продужује се аутоматски из једне буџетске Године у друГу, док се прописаним путем не измене." Град Љубљана и Цеље предлажу, да се овом новом ставу дода као последња реченица: „а надзорна власт не може их смањивати без слободноГ пристанка градског већа". Пленум Савеза градова захтевао је, да се кроз Закон о градским општинама нормира и финансиска стабилност, која је једна од реалних подлога сваком континуираном раду. Нарочито је значајно нормирање стабилитета Градских буџета. Говорећи о томе, елаборат Савеза градова вели: „Догађало се врло често да су поједини закони у току буџетске године градским општинама наметали нове терете, за које у општинским буџетима нису могли бити предвиђени потребни кредити. Исто се тако догађало, да су били у току буџетске године укидани или смањивани поједини општински приходи. И у једном и у друшм случају мучиле су општине тешку муку, те су настајале највеће сметње и пертурбације у финансиском газдовању градских општина." Десетинама конкретних примера, тешких по финансиски живот наших градова, доказује Савез градова ову своју тврдњу. Да би се све то избегло, потребно је допуном § 116 нормирати следећи принцип: ,,Нови терети у општинским расходима и сва оГраничења у приходима моГу да ступе на снагу тек почетком наредне буџетске 'године, пошто се претходно кредити, односно друГи приходи, буџетом осиГурају." Град Лесковац умесно предлаже, да се ст. II § 117 дода један став, којим ће се одредити рок у коме ће градско веће расправити и донети одлуку о буџету. Ми смо још 1934 г. предлагали да то буде најдаље до 1 јануара сваке године, те и овога пута остајемо при томе предлогу: ст. III § 117 да гласи; „Градско веће расправиће буџет са учињеним му примедбама и донети одлуку најдаље до 1 јануара сваке Године."