Општинске новине
5
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 445
ног телесног васпитања по самом Закону, него тек на основу формалне одлуке Мннистра физИчког васпитања народа а по испуњењу формалних и материјалних услова Законом! и Уредбом предвиђеним. А) Формални услови. — Сва приватна удружења и установе које желе да изводе обавезно телесно васпитање морају имати дозволу од Министра физичког васпитања народа. Без те дозволе ни једно приватно друштво не може вршити наставу обавезног телесног васпитања ваншколске омладине. Издавање дозвола није дискреционаона власт Министра физичког васпитања народа. . Издавање дозвола мора бити везано за испуњење извесних услова прописаних Законом и Уредбом. У § 9 З.О.Т.В. каже се да „Удружењима и установама наведеним у § 7 тач. 2 може Министар физичког васпитања народа издати дозволу за изво/;сње обавезне наставе телесног васпитања по овом Закону у колико иста одговара условима, која ће Министар физичког васпитања народа прописати. То значи да дозвола Министрова мора бити образложена и заснована на закону; у противном она може пасти пред Државним Саветом на жалбу заинтересованих лица. Услови за издавање дозвола такве су природе да дају пуну гаранцију за правилно извођење обавезног телесног васпитања. Ти услови морају бити потпуно идентични са условима наставе која се изводи у празничким течајеЕима. Материјални услови. — Који су ти услови које је дужно свако приватно уДружење претходно да испуни да би могло да добије дозволу за извођење обавезног телесног васпитања ваншколкске омлкадине? 1) Легитимност орГанизације. — Први услов који важи за сва приватна удружења, установе и друштва јесте да она имају за циљ телесно васпитање (§ 7 З.О.Т.В.). Ту дозволу дакле могу тражити само витешка, сиортска и соколска друштва и установе. Сва друга удружења, привредна, професионална иливерска, као и установе које немају за главни циљ физичко васпитање не могу се уопште примити да траже дозволу. Нзихове молбе неће се моћи ни у поступак узимати, него ће се просто на основу чл. 7 З.О.Т.В. одбијати. Јер сва та друштва нису легитимисана да се се појаве са захтевом дозволе за извођеље обавезног телесног васпитања ваншколске омладине. Дакле само легитимисана доуштва могу тражити ту дозволу. 2) Услови ва издавање дозволе. — Да би тако легитимисане организације добиле одобрење за извођење обавезног телесног васпитања ваншколске омладине, морају уз молбу за дозволу поднети доказе да су испунили сходно члану Уредбе следеће услове:
а) да имају стручна лица за извођење програма наставе прописаног од стране Министра физичког васпитања народа. в) да имају обезбеђен простор и справе за извођење наставе. ' в) да у својој организацији имају потребан број стручног особља који ће да вр1ши здравствени надзор, одржавање хигијенских мера и лекарске прегледе. д) да су у стању да организују контролу тачног и уредног похађања Наставе. е) да се обавежу да ће тачно водити опште, антропометриске и прозивне спискове обвезника телесног васпитања. За стручна лица која ће наставу избодити и вршити лекарске прегледе и хигијенску контролу треба поднети податке о презимену и имену, звању (ако су државни, бановински или самоуправни службеници означити надлештво) годинама старости, као и податке о стручности, стеченој активним бављењем телесним васпитањем, или свршеним школама и течајевима и којим. I 3) Припадност орГанизацији. — Када једна организација под наведеним условима добије одобрење за извођење обавезног телесног васпитања ваншколске омладине то још не значи да та орГанизација има ираво да то васпитање изводи над целокупном ваншколском омладином једноГ одређеног подручја. Она може обавезну наставу да изводи само са оном ваншКолском омладином која припада дотичној орГанизацији. Другим речима чланови дотичног удружења, друштва или установе ослобађају се да посећују празничке течајеве организоване од стране општинских власти, и дужни су да те течајеве посе^ују у самој организацији која има прописну дозволу за то. С) Повлагићени положај соКолских органигација. — Можда би неко из текста чл. 6, 7 и 10 Уредбе О.Т.В. закључио да најважнија повлашћеност соколских организ1ација лежи у томе што оне не морају да испуне ни формалне ни материјалне услове за извођење обавезног телесног васпитања ваншкблске омладине. Такво би тумачење било пОгрешно и врло штетно за обавезно телесно васпитање ваншколске омладине. Погрешно би било такво тумачење јер З.О.Т.В. ник!акву не прави разлику између организација које имају за циљ телесно васпитање. § 7 З.ОЈТ.В. јасно каже да ће се обавезно телесно васпитање ваншколске оммладине изводити у празничКим течајевима и у соколским друштвима и четама, у удружењима и установама којима је циљ телесно васпитање под условима овог закона; а у § 9 истог закона прописују се услови који важе подједнако за све организације побројане у § 7. ;