Општинске новине

београдске новине

Сг р 455

раса. Обе су се ове врсте код Београђана прилично одомаћиле зато што не брсте, доброг су здравља, дају више јаради и просечно према вимену дају много млека. Београд и периферија му имају врло мало коза чисте домаће расе. Сва прилика стога што ова тражи да брсти и просечно даје мало млека. Напротив, србијанска села у околини београдској одгајују чисто домаћу расу коза. Па и то у најмањој мери. Санска коза у њихову средину још није продрла. Војводина се уопште и не бави козарством. Из довде изнесенога да се видети да Београд узима млеко махом оних крава, које су додуше према туберкулози отпорније (домаћа крава и мелези са њом) али све.: и чисте расе и мелезн, по млечносги долазе у други и трећи ред. Ни холандску, ни монтафонску расу као најизразитије представнике млечности у Европи, Београд и његова околина не познају. Крава чисто швајцарске расе београдска околина врло мало има. И те пак не дају пуну меру своје млечности као представници једне млечни|е расе. Ово сигурно неће би1и толико због климе колико због врсте хране и начина^ стајског, храњења. Музуље краве и у Београду и у србијанском делу околине београдске како се п;оиликом почетка музности уведу у шталу, бораве непрекидно у стајама све до дана када их поведу на трг ради продаје или клања. За све то пре.дуго време претешког робијања из стаја излазе само приликом извођења на појење, а многе не излазе из стаја ни тада; доноси им се вода у штале. То у исто време показује да се она ни за какзу вуту не употребљују. — Врло је мало кравара у србијанској околици Београда чије краве музуље преко године излђу ма и најкраће време из штале на пашу. И у Војводини се музуље стварно држе и хране у штали, али се ипак изводе и пудгтају ван штала. То бива бар лепших летњих и пролећних дана. Тада се, и оне уз остала сеоска говеда, која. се по изгреву сунца сабирају у заједничко крдо, пуштају да. изиђу с овима и зарад кретања и у пољу на пашу. Ни оне се ни за какву другу сврху не употребљују до једино за давање млека, Краве од којих Београђани дознјају млеко махом се исхрањују сувом, а мање сировом храном, што зависи од доба године. Ту спадају утринске и ливадске тразе, детелина, сачма, сточна и шећерна репа, разноврсна слама, кукурузна шаша, бундеве, мекиње, јарма, помешано брашно уз репу, бундеву, шаровину и коре од лубенице. Већину од ових соетстава

за исхрану стока једе до у дубоку јесен као сирову, а зими (сено, детелина, шаша) као суву, каткад поквашено, мало засољено и једноставно без других примеса, каткад разноврсно комбиновано и измешано помоћу сечке. Ова стока не зна за кукурузни или кромпирни требер, остатак материјала из кога је грађен шпиритус. Требер 1 пак од пиварског јечма и из фабрика шећера (сирове и суве резанце) употребљују за храну кравама млекуљама како кравари Београђани тако и кравари сељаци из села около Београда. Али и то свега 5 до 6 месеци у години. Овај требер знатно олакшава исхрану крава, замењује трице и јарму, али и погоршава укус крављег млека. .Зими кад млеко треба да је услед суве хране најмасније и најбоље, оно због ових резанаца и требера добије одударнонакисео укус. Можда је баш овај непријатан укус унеколико и натерао продавце млека у Београду да у млеко убацују разноврсне примесе како би им ову воњу паралисали. Исхрана кр,ава озим требером у последње време јако осзаја терен. То за доброту млека није добар знак и сви су изгледи да Пе се за врло кратко времз квалитет млеку за Београд још више погоршати. За храњење музне стоке храном из силоса ови продавци млека такође не знају. Како ово питање стоји у Војводини није нам познато. Устајала и много раније припремљена храна из силоса, такође би морала давати рђаву арому млеку, слично храни резанцима из фабрика шећера. На целој територији која снабдева Београд млеком овце се и козе (санске и мелези) лети пуштају на пашу а зими стерују у стаје или под наслон. Ту се преко злме прехране сеном и мекињама, Иначе домаћа коза почне са брстом пупака и најнежнијих гранчицајош од најранијег пролепа и бјрсти све до у дубоку јесен. Зиму проведе невољно са нешго лисника и мекиња и са врло мало сена. Све ово доказује да се музна стока која подмирује Београд млеком храни природно и најздравијом храном, изузев требер из пивара и фабрика шећера. С те би стране Београд могао бити потпуно задовољан. А како квалитет, количина и масноћа млека зависе од: хране, л ,об,а V години, стаоости и здравља музног грла, то је хранидба овом природном и здравом храном једна врло утешна и по-хвдлна појава. Нзом је ислуњен један од најважшфгх услова, који ће, ако се и даље буде одржавао, гарантовати Београђанима одличну врсчоћу млека.

(Наставиће се).