Општинске новине

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 457

деценија очекивале су обе престонице ово своје духовно рађаше, свој васкрс! А сада, када су га у потпуности добиле, оне су, досгојно поштовања, упрегле сва своја скромна сретства и снажно изграђујући себе, оне су савесно извршиле свој задатак. А тај задатак није био ни тако лак, ни тако мален, јер су на њихова огњишта, успостављањем државних и других централних и културних власти и институција навалили историјском нужношћу стотине хиљада становника из паланки и села и за неколико година од осредњих градова створили су се велегради са десетоструко увећаним дужностима, све тежим и тежим!

Претседник Чехословачке републике г. др. Едуард Бенеш Тек после срећно успелог уређења својих првих животних питања, која су ваздан изискивала знатне жртве, могле су обе престонице помишљати на свој историјски завет: бити узором целој држави и целокупном њеном становништву, бити средиштем не само политичког и привредног, већ и културног и државног живота! Старе и постојеће везе између Прага и Београда све се више учвршћују и проширују, и одговарају срдачним и братским односима између оба народа и политичком савезу између обе државе...

Мислећи о Прагу и Београду, као најлепшим инкарнацијама нашег братства, изнећемо кроз орган југословенске престонице часопис — „Београдске општинске новине" неколико мисли о значају нашег југословенско-чехословачког братства. Наше братство југословенско-чехословаччко мора бити у данашње доба још више учвршћено и то не само осећајем, срцем, него такође и разумом, и узајамним савршеним познавањем. Ви Југословени и ми Чехословаци имамо разне комплексе животних напора, у којима се можемо узајамно потпомагати лојално, пријатељски, братски. Тиме ћемо послужити не само узајамно, но у сваком случају и у коначном резултату у Европи, Словенству и целом човечанству. Исцрпно и објективно познавање нашег положаја, наших преимућстава и недостатака први је услов наше потребне одбране. Овом циљу служе и ове моје речи. С идеолошког гледишта чехословачка стварност пре свега је у знаку одбране малог народа противу насиља, у знаку одбране, која упливише у смислу стварања великих културних чињеница и најзначајнијих делова чехословачке историје, а то су хусиство, народни препорд, а у највећој мери чехословачка ослободилачка борба. На другој страни, како је познато, чехословачки народ не може да се задовољи само са овим одбранбеним ставом, већ му је жеља и тражи да сазна још дубљи смисао своје народне егзистенције, свог народног постојања, тражи и налази свој свељудски задатак у моралној истинитости, у човечности и хуманитету, у спољњем и унутарњети'миру и пуној, правој демократији. Природно је, да се ова два идеолошка реалитета т.ј. одбрана и свељудска мисија веома често сусрећу у животу чехословачког народа, долазе до конфликта, понекад и трагичног. Пронаћи тачну синтезу ових двеју идеолошких реалитета, изравнати тешке супротности у чешком народном животу — (словачки ни из далека није тако погођен овом супротношћу па је, дакле, још ближи југословенском схватању) — то је темељни проблем чехословачког народног бића, његове егзистенције и његове припадности новој народној Европи и Малој Антанти. Понављам: У овој духовној атмосфери и у тој менталној структури народа и његове идеологије, ми гајимо и ми морамо да гајимо пријатељство чехословачко-југословенско, пријатељство са народом, чије се јунаштво са правом рачуна међу најславније, што их човечанство познаје. Синтеза Челчицки-Жишка апсолутнаје потреба и категорички императив међународнополитичког живота чехословачког народа. Генијални план Томаша Масарика јасно показу-