Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 459

вачкој регионални подраздел означен више географски, у Југославији је означен више историјски и културно, најпре између Рима и Византије, после између моћних племенских држава (Хрватском и Српском на Сави и Морави). Најзад, овај је дуализам био замењен силном жељом за Уједињењем, која је жеља произлазила из централног босанског простора и касније уједињењем у присилној интеграцији османске империје, која је утиснула за дуго време једнолики карактер политички и социјални скоро целе области. Пијемонт и жижа свих југословенских идеала од увек је био Београд. Нови је дуализам постао у боју за потискивање османске империје из 1 Европе, јер бор-

Г. др. Лео Вокач, директор економско-привредног одељења Министарства спољних послова Чехословачке републике

ба на западу области југословенске се је вршила помоћу западних сила, то јест империје Хабзбуршке династије, Венеције и Ватикана пре свега, док је борба у источној области југословенској била више аутохнона произлазећа од сила и могућности народних. Моћни духовни упливи, који су потицали из француске револуције и њихове моћне реализације и у области југословенске Илирије, имали су као последицу силан покрет илирски, југословенски, чија је идеја коначно била остварена после велике борбе са двема универзалистичким империјама: османском и хабзбуршко-лотринском. Наш народ чехословачки веома је живо симпатизирао јуначку борбу Југословена и на тлу монархије је после политички са

њиме кооперисао. У кулминационој фази ове борбе, у светском рату, борио се је са њиме раме уз раме, и формулисао је тако нераздвојно пријатељство и братство по оружју. Идеолошки југословенски је народ вођен идејом борбе противу потлачивања, идејом' личног и народног јунаштва, и херојске храбрости, заједнице и братства по оружју, дакле оним, што бих назвао идејом демократске херојске одбране противу насилничког завојевача, при чему је помогао и хришћански моменат, на западу католички, на истоку православни, који је деловао на симпатије православних хришћана далеке али увек моћне Русије. Ако саберемо то, што смо рекли о југословенској држави, као идеји и стварности, видимо, да је држава југословенска етнички државом политичког југословенског народа, Словенаца, Хрвата и Срба, релативно са незнатним мањинама другонародним, али још са живим проблемом културне и политичке амалгације појединих елемената политичког југословенског народа. У погледу структуре социјално-економске, Југославија је држава типички аграрно-демократска у најчистијој форми, чиме је опет веома блиска социјалном темељу наше Чехословачке. Међународно-политички је Југославија држава, уираво, као и Чехословачка, одбранбена, при чему стогодишња упоредна борба, чији носиоци су биле и мање групе, није дозволила да се мировна идеологија развије онако како се развила код чехословачког народа, У овоме је неоспорна разлика између менталитета чехословачког, боље речено чешког и југословенског, и сигурно је тачно — и дозвзлите то мени, да кажем ја, као чехословачки добровољац, који је своје учешће у чехословачкој револуцији отпочео на херојскоме тлу Србије — да заиста дубоко пријатељство чехословачко и југословенско тражи решење одбранбеног конфликта у чешкој психи међу Челчицким и Жижком у правцу: Томаш Гарик Масарик — легије. Аналогно као што смо рекли код Чехословачке, рећи ћемо неколико речи и о основним моментима међународно-политичког и међународно-правног положаја југословенске државе. 1) Југославија у данашњој својој форми такође је изграђена као и Чехословачка мировним уговорима на темељу властите херојске борбе, јединствене одбране Србије у години 1914—1918 и на темељу напора и помоћу Савезника, нарочито Француске, са којом је Југославија везана такође пријатељством и савезништвом. 2) Идеолошки и међународно-правно Југославија, управо као и Чехословачка, везана је са Друштвом Народа при чему се мооају поменути велике заслуге Вилсонове идеологије