Општинске новине

7

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 461

и споља противу које се Југославија осигурава Балканским Споразумом. Даље, постоји могућност конфликта на југозападној граници, која баца рефлекс на однос према Аустрији, нарочито у вези са незгодним тежњама за рестаурацијом Хабсбурга. Из ове међународне ситуације, како сам нагласио, може се међу нама понекад развити разлика у нијансама, расположењу и политичким диверзијама. Југославија природно има пријатељство као и Чехословачка — моћне државе поморске Енглеске а природно не може да изостави и велику континенталну државу, свога великог трговинс.ког потрошача — Немачку. Основи међународне политике Чехословачке и Југословенске јесу и остају исти. Прво: Остаје иста политика Друштва Народа. Друго: Остаје иста политика према западним Савезницима Француској и Енглеској. Треће: Остаје иста и политика Мале Антанте противу ревизионизма, противу Хабзбурга, противу аншлуса, као што су то потврдили и резултати конференицје Мале Антанте, ових дана успешно одржане у Београду. Завршавајући овај свој прилог, рад бих био још поменути ма и у неколико потеза, задатак рада на даљем продубљивању односа чехословачко-југословенских, у коме послу, Београд и Праг имају и даље да воде прву реч. То су: Прво: Први задатак је тежња за узајамним и савршеним духовним упознавањем. У овом правцу треба нарочито масариковски претворити подсвесан осећај у пријатељство свесно и активно. Друго: познавајући значај економског фактора, упутићемо правцем у оквиру Мале Антанте узајамно нашу економску изградњу, при чему ћемо имати на уму економске потребе властитих држава. Треће: Изградићемо потребне комуникације, нарочито Дунавом, пошто ове имају основни значај економски и политички.

Четврто: Потребно је да имамо разумевање за унутарњу изградњу и њену разноликост обеју наших држава. Пето: Међународно-политички треба да користимо све могућности, које доприносе нашој узајамности не само посредништвом званичних лица, већ и целим јавним мњењем наших држава и наших престоница, на пример у односу наспрам Немачке на страни једној и према Аустрији и Италији на страни другој. , Шесто: Свесно треба да један другог помажемо у оквиру Мале Антанте, нарочито при изградњи народне одбране и војног потенцијала и то не само материјално, већ и морално. Одбрана Србије у годинама од 1914—1918 мора бити за нас вечити пример, пример и поука по својој универзалности, војној издржљивости, храбрости и моралној гордости до краја. Ми стављамо у службу своје способности техничке и то како за себе, тако и за своје пријатеље Југословене и Румуне. Ако радимо овако свесно и ако будемо тако радили и у будућности, на цементирању нашег пријатељског и савезничког односа чехословачко-југословенског, можемо мирно гледати у будућност. Бићемо сигурни да ћемо се сви у судбоносном моменту наших држава Мале Антанте и целе Европе бранити тако, како се је бранила јуначка Србија у годинама 1914—1918, и бићемо сигурни, да се узајамно нећемо никад изневерити ни у најтежој ситуацији тако како није изневерио трагично понижену Србију народ чехословачки, који је на напад и такозвану пОбеду моћних противника, у доба свеопштих неуспеха и депресија код Савезника, одговорио славном и морално и политички необично важном прокламацијом Масариковом од 14 новембра 1915 године. Ова је прокламација била званична морална објава рата заједничком непријатељу, који је после три године завршен заједничком сјајном победом чехословачком и југословенском. У духу те победе нека се развија наша будућност, пуна народног просперитета!