Општинске новине

Прилози ва историју Београда Др. Стеван 3. Иванић, директор Централног хигијенсћог забода V Београду

Развој здравствених и хигијенсКих прилића Београда ш градова Србије 1 ) (Наставак)

Из Ниша су 23 јуна пошли рђавим путем између Суве Планине и Нишаве. На половини пута ка Мустафа Паша Паланци писац је приметио нешто интересантно. Наиме, налази се на подножју брда бања, изидана од четвртастог камена, чији извор излази као човечијд рука, нити је, хладна, нити топла, већ млака. Она извире из оних брда која деле Србију од Бугарске која се пре тога звала Волпарија. Ми смо имали наш логор недалеко на један топовски хитац: од овог места између Нишаве и Лужнице а пред нама с ове стране Црновирске (2егп1У1гег) а с оне стране 1Ј1ап11:2ег планина. На овим бреговима је један манастир у коме се налазе калуђери реда Св. Василија, и по правилу њиховог оснивача живе као насељеници (ЕпшесИег). Према паланци налази се јавно свратиште, хан како га Турци зову који су у овој: земљи врло чести, да једва да се може наћи селанце или чак и само неколико кућа, нарочито на путовима, а да нема сличног стана намењеног за удобност и бављење путника. Свраћа ту свако који хоће и може и без неког плаћаља унутра преноћити, јер Турци сматрају као дело љубави и божје, да подижу такве куће од којих немају никакве користи, јер служе онима који немају ни сопственог крова ни новаца. Зграда је прилично велика, и скроз из камена изграђена, на који Турци иначе нису навикли него највећим делом све од дрвета подижу. Она је нешто дужа него што је широка, обично бакром или оловом покривена. Унутра се не налазе никакве собе, осим што је понегде једна мала соба дозидана за пашу. У дворишту је обично бунар, за прање и остале потребе. У средини се налази в елико празно место да би се сместили пртљаг, камиле, мазге, коњи, волови и друга 1 Ово је одељак из већег необјављеног дела о соцнјалним, здравственим и хигијенским прилииама у градовима и варошима Србије. У овом одељку се говори само о питањима хигијене градских и варошких насеља. Специјална питања ће се расправљати у одговарајућим одељцима.

стока. Са све четири стране зграде је подигнут други зид. Тек описани зид служи онима који свраћају као спаваћа соба, трпезарија, сто, постеља и све друго, али су само ширином овог зида од њихове стоке одељени. * * * Принц Евгеније Савојски освојио је Београд 15 августа 1717, а већ 27 августа послао је из' Земуна извешта]' цару и наговестио, да намерава да преда команду над освојеном вароши и градом београдским графу 0'0\\'уег-у, тада генералфелдвахтмајстеру, а доцније фелдмаршал-лајтанту. Писмом од 3 септеМбра извештава дворски ратни савет да је привремено одредио О' Двијера за команданта Београда, пошто је он ваљан и марљив официр, а прва је потреба, да се место, после толико великог гарнизона и заостале нечистоће, одмах очисти, а такође да се без одлагања почне најпотребниј;е зидати, јер ни у горњем ни у доњем граду нема ни једне читаве куће па се гарнизон мора потпуно да смести у вароши и предграђа. 1 ) Аустријанци су желели да задрже Београд и Србију и да створе од њих немачке земље, па су радили не само на унапређењу и утврђењу београдског града већ и на подизању саме вароши, на унапређењу трговине и радиности, на унапређењу хигијенских услова живота. Наравно да су они у исто време највише радили и на измени националног изгледа земље и Београда не само насељавањем Немаца већ и давањем највећих повластица у свима правцима тим насељеницим!а, обраћајући највећу пажњу баш оним деловима вароши и оним насељима где су живели немачки насељеници. Београд тога времена делио се на српску (рацку) и немачку варош. Изван утврђења налазила се српска варош. Она се пружила од Савамале до Топчидерског друма.

*) Виловски, Ве1§гас1 е(с. 1717-1739 стр. 19.