Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 467

из кућа, стаја и дворишта, већ и људске изметине. Ђубре и изметине су трулили и ширили смрад. Кланице, касапнице и друге сличне радн>е налазиле су се по целој вароши, па су„ вероватно, сви отпатци избацивани такође на улицу. Сепије за штављење коже, ван сваке сумње, налазиле су се на савској и дунавскоЈ! обали, у с амим насељима, одакле су се разносила загађења и смрад у варош. Сапунџијске радње као и кожарске биле су у вароши без икаквих предохраних мера, па су доприносиле својим отпатцима нечистоћи вароши. Једном речи сви отпатци, сметиште, ђубре, па и људске изметине избацивани су по улицама ■тадашњег Београда. У Београду тога времена било је врло много тешкоћа око исхране. Изгледа, да је владала велика оскудица у најнужнијим намирницама за живот, а нарочито у поврћу и воћу, па су и незрело и укварено воће и поврће износили на пијацу. На пијацама и у радњама такође није било реда. Продавале су се и нездраве и покварене намирнице, потрошачи су уцењивани и пљачкани високим ценама. Јако је било развијено торбареље а с њиме у вези и свакојаке преваре, крађе и пљачке. У ракиџиницама, пиварама и винарама пиЛО' се и лумповало, а уз то су се дешавали и разни испади и кривична дела. Било је у Београду тога доба и коцкарница и кућа за игру, највероватније јавних кућа, где су се такође дешавале многе злочине и кривичне радње и проводио блуд. Поред тога, изгледа да се врло много трошило о неким свечаним приликама. Овакво стање Београда несумњиво, да је имало утицаја и на здразљз грађана. Већ Терлихскрон препоручује да се што пре пропише Уредба за сузбијање куге, која је била тако рећи стална болест Београђана. Знамо да се у Београду тога доба појављивала и срдобоља, па је чак и један војни лекар од ње умро. Врло често се среће у извештајима са катаралним обољењима. У оваквим очајним приликама морало је бити и цревних тифусних обољења, па и других заразних болести. По свима описима тога доба Београд, најглавнија варош у Србији, у то доба био је у исто време и најнездравији, хигијенски запуштен и без најосновнијих потреба за хигијенски живот и одбрану од болести. У то време градови у Европи већ су имали разне хигијенске установе и уређења, многи односи су били урзђзни законским поописима и уредбама. Од свзга тога у Београду

није било ничега, па су се Аустријанци почели о томе старати нарочито из тежње, да Београд и Србију задрже за себе и да их постепено по■немче. * * * Тек с доласком принца Александра Виртемберга за команданта Србије 20 октобра 1720 радови на уређењу града и вароши су се више убрзали и разгранали, а и по Србији у опште радили су многи тзхнички официри, па су узимани и други стручњаци. Тако у марту 1722 одобрава се из Бзча Виртембергу да може поставити шест нзвих инжињера за премеравање Краљевине Србије. Камен темељац београдској тврђави, уз црквено освећење, положио је принц Виртемберг 1723, па је зидање трајало пуних тринаест година, а довршзно под наследником Виртемберговим грофсм Марули 1736 године. За утврђење Београда и Темишвара папа Бенедикт XIII одобрио је папском булом од 31 јануара 1725 полугодишњи принос целокупног католичког свештенства из немачко-угарских земаља, Неапоља, Сицилије и Милана у износу од 2 милиона форината. По истеку ових пет година исти износ је одобрио у 1735 папа Клемент XII. Овим и државним сретствима Темишвар и Београд могли су сз утврдити како •никад раније. Не само да су радови на утврђзњу узели бржи ток, већ је убрзана и обнова вароши. Поред велике потребе да се многобројне војне јединице сместе у нове, велике касарне, у варош су се насзљавале велике масе разних занимања, поглавито из Угарске, Аустрије и Немачке. За подизање приватних зграда дељена су земљишта што се види из писма генерала графа О' Двијера од децембра 1799 у коме извештава, да ће се постарати, чим се врати из Беча камерни инспектор Терлихсрон за поделу земљишта и кућа у Бзограду. Године 1722 већ се помиње и рад на установљењу катастарских књига, па бечки дворски ратни савет пише Кнезу Александу Витембергу да се постара да се о томе прикупљају потребни подаци. Ова је подела у београдској немачкој вароши и извршена. Из пописаног списка кућа из 1728 види се да су куће дељене по налогу Ребентиша и Терлихскрона, као и других власти. Некима су уступанз на уживање уз 1 извесну суму новаца, обично 2 дуката, а некима издаване под најам 1 , док су опзт некима уступане у потпуну својину.

(Наставиће се).