Општинске новине

12

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 639

Осим тога, како је поменуто, жито по нужди дато ради размене и раздељено по нахијама, иако је послат иавештај са списковима из којих се види која је количина жита <^стала по магацинима у Београду, У слу чају да се обистини прекршај уговора од стране Русије, Срби ћс се шој придружити. На тај начин неће бити могуће од њих добити жито које им је дато. Једном речи гааопходно је да се за времена спреме велике количине жита. Прошлих година била је одређена нова војска под изговором да се шаље на зимовник. Мишљења сам да је неопходно потребно да ое овога пута под неким другим изговором пошаље више војске. Раније сам известио о сташу обале реке Дунава у крају где ое налази ђумрук. У случају да нас, сачувај нас, вишњи Боже, нбдријатељи вере нападну са стране реке, нема никакве бране. Да би у том случају при првом налету ушли у саму варош, известио сам раније. Исто таво, ма да је јављено да је нужно да се изнова шанчеви и бастиони и шарампови пуне и подижу, ипак за послове градње досада није ое изволело подарити и поклонити ни једна аспра. А моја маленкост што је новаца имала, потрошила је на узвишене царске послове, као што се видело из наших поднесених рачуна. Недокучно чудо божје! За то што се 9 дана овога текућег часног месеца шевала од једне нечувене олује један део градских зидова дуж обале Саве нагао и пао на земљу, тврђа(ва је и с те стране оштећена. Потребно је да се изнова подигне. Ма да је покорност моје маленкости дужност, подизање на брзу руку, пре но што ое Сава повуче, тежак је посао и нужно је да се причека док Сава не опаднг. За то што је цела преписка моје маленкости дело пера, срцу угодна, нашега поменутог господина помоћника (ћаје), слуге вашег, није било могуће одвојити га од моје маленкости. Упозоравање на опасности које треба сад отклонити, гласови који се проносе и наговештаји, све је као што је горе изложено. ПреСма томе, ако је тражење поменутога господина од стране В. Е. ради тога да вам изложи право стан»е о Русији, онда прикривени њени зли умишљаји, као што је изложено, састоје ое у томе: да погази уговор и то, како неки причају, у савезу с Немцем. Не би било препоручљиво и даље гледати скрштених руку. Садашње прилике налажу да се приступи утврђивању земље. У случају каквог непријатељског покушаја од стране Русије, ако би се приступило извршењу поменутог Милошевог погубљења, није ни мислити да би ое на тај начин добила народна петиција против њега. Не само то, него је вероватно да би се у том случају и побунили. Од сад ое не зна ни то да ли ће или неће (Милош) више долазити мојој маленвости. И убудуће јављаће вам се што се буде догодило и што будемо сазнали. Великом везиру, славном, као месецу светлом, моћном работнику, нашем добротвору. 12 шевала, године (1)232, у суботу.

XXVII 27-Х-1817 (16 зилхиџе 1232) Фелдмаршал командант Варадина, барон Сигентал београдском везиру? моли да нареди смедеревском капетану и управнику бродарског грађевивског слагалишта у Старом Бечеју да врати 170 трупаца које је на његову обалу отерао лед прошле зиме и које је он распродао, према дужини, по 13, 10 и по 8 гроша трупац. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 131) Б. п. Блажени, велелепни, племенити, мој поштовани пријатељу и мој велики суседе, пашо добронаравни, После обављених дужних молитава да вам у сенци срећног феникса врт среће цвета а виноград жеља и намера обилује плодом, у следећем јесте молба верног вам пријатеља: Прошле зиме струја леда је неке сплавове отисла и однела на тамошњу обалу близо Смедерева. Тамо је на крај извучено 170 трупаца. Узео их је и задржао смедеревски капетан. Према њиховој дужини он их је распродао по 13, 10 и по 8 гроша, о чему нас је известио управник слагалишта бродарске грађе императорске државе Старог Бечеја. Па пошто су поменути сплавови државна имовина, која никако не може бити изгубљена, то молимо да се или исти сплавови или њихова противу вредност врати и преда. Будући су пређе споменутих 170 трупаца државна имовина, то нека ее од ваше пријатељске стране пише и нареди нашем пријатељу смедеревском капетану да поменутом управнику слагалишта исплати продате трупце или исте врати. Аво се ово питање расправи на тај дачин, надамо се да ћете нам пријатељски јавити. Због тога, а и да биемо упитали за ваше мило здравље, ово је пријатељско писмо написано. Кад, помоћу Господњом стигне, пријатељски се надамо да ћете ое потрудити да ое, као што вам је писано, поменуто питање реши, и како суседима приличи поштујући пријатељство. У осталом, нека би вам пријатељски дани и часови били дуги. 16 зилхиџа, године (1)232. Од стране барона Сигентала, мухафиза града Варадина и главног војног команданта. Сво јеру чни потпис: В-п. 5Је^еп!ћа1, Е-т1е. XXVIII У понедељак — 1816 (од 21-Х1 — 21-ХП) или 1817 (хиџ. 1232). Извештај београдском мухафизу да ое неки исељеници из Старога Влаха нису хтели да врате из крагујевачког кадилука где су се пре 13 годива, за време Кара Ђорђеве Србије, били дооелили. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 5)