Општинске новине

*14

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 655

устрије, Чехословачке и Немачке и запалити огањ на зборном Месту омладине целога света. Ова ватра, запаљена снагом природе — врелим зрацима сунца из Мореје има ва нас в елики симболички значај. Када су се пре две-три и више хиљада година у Олимпији скупљали слободни духови старих шгрода да се такмиче у телесно] и духовно] снази, у музици и У>еседи, престајала су сва непријатељства Ако се водио рат, настајао је мир. Ако је ко с 1ким био у завади — мирио се. И, док су трајале олимписке игре, у целој земљи владао је мир, братство и љубав међу људима. Слављени су они који су били способнији, јачи и паметнији, без обзира коме су народу или племену припадали Није случајно да ми данас са оволико топлине и уз учешће целог народа, од малог сељачета до МладоГ Краља узимамо учешће у овим међународним свечаностима и васкрсавамо симбол славе и мира. Наш народ који је завршио мисију свога ослобођења и уједињења, преко наа спортски пружа руку свима народима света. Ова ватра не зна за националне Границе и не зна за људске препреке. Њу носе мишице нових Генерација којима треба мира и слзбоде, да у слободном такмичењу, уз све атрибуте људскоГ достојанства, уздижу културну снаГу свога народа и стварају мир и братство међу свима народима. „Тражити од свих народа да се воле — изГледа детињасто али тражити од свију њих да се погитују — није утопија. Да би се поштовали, они се морају, пре свеГа упознати." Овим речима обратиће се омладини целоГа света преко берлинског радиа, у недељу 4 авГуста ове Године, оснивач наших модерних олимписких иГара барон П]ер де Куберлен. Зар само ова идеја није довољна да оправдава потребу олимписких игара у наше доба и да убеди све пријатеље мира да их од свеГ срца помоГну. Наша је воља да на овом витешком и културном такмичењу станемо у ред великих народа. Ми хоћемо да на овој Олимпијади покажемо сво'ју стварну снаГу и своју величину. Хоћемо и овом приликом да сиорт буде она културна снаГа која ће и нама и осталом свету показати колико смо јаки, колико достојни осталог културног света. Са овом вером и заједнички.м снаГама ми морамо и успети. Као што верујемо у снагу своје омладине, као што верујемо у неисцрпне усло-

ве за културни и економски напредак нашеГа народа, тако непоколебљиво верујему у идеју међународног мира. Та нас вера пуни Гордошћу и даје озбиљности нашим напорима. Радећи на спорту, сви ми, скромни пионири телесноГ васпитања омладине, радимо, истовремено, и на великом делу међународноГ мира.

Г:

Поглед на жртвеник за време пламсања светог пламена на Теразијама Данас мир олимписки — Пакс Олимпика, — сутра мир целоГ човечанства. Са том вером и овим заветом, млада југословенска мишице понеси о&ај оГањ кроз Европу и цео свет." Крај говора г. др. Живковића такође је срдачно поздрављен. Са олимпијском бакљом преко моста Витешког Краља Александра I Ујединитеља По завршеном говору, уз звуке олимписке химне, претседник Олимписког одбора у Београду, г. др. Светислав Живковић, успео се до жртвеника у пратњи бакљоноше г. Димитрија Стефановића-Маратонца, где је поново на светом пламену запалио, па је затим пошто се пољубио са г. Стефановићем истоме предао да продужи штафету. Овај чин је публика такође поздравила срдачно и одушевљено. Тачно у 10 часова наш познати маратонски тркач, г. Стефановић, кренуо је ка мосту Витешког Краља Александра I Ујединитеља, преко којега је бакља из Београда пренесена у Земун, да би је одатле наши спортисти однели до границе. И овога пута Београд је, на овај, начин, показао велику љубав и велику свест и на спортском пољу, које тежи ка слободи, љубави и миру међу народима у целом свету.