Општинске новине

Педесет година комунално-социалног рада Драгише Аапчевића

У овоме месецу навршио је седамдесстогодишњицу свога живота и педесетогодишњицу свога јавиог и социјално-комуналног рада наш неуморни комунални пИсац и доајен наше комунално-социјалне литературе, стари борац за прогрес човечанства -— ДрагиШа Лапчевић! О значајној улози Драгише Лапчевића у нашем јавпом животу може се писати у многобројним правцима. Он је у истинИ један редак и разгранат таленат. Лапчевић је сјајан новинар, и, поред Пере Тодоровића, Стојана Протића, Душана С. Николајевића, Јаше Продановића, Стеве Видаковића и др., он је творац публицистичко-новинарског стила у Србији, за кога је чак и наш велики непријатељ Бетман Холвег казао, да је бриљантан као драги камсн, а оштар као сечиво каме! Лапчевић је једновремено и оратор, каквог мало познаје наша послератна историја! Он је и скромни, али прави ерудитивни научник, који се са дугим и стрпљивим самоучким радом подигао на завидну научну виеину. Један велики научни ум, као што је био пок. Јован Цвијић, претседник Академије наука, днвио се вредности и таленту, ерудицији и духовној енази Драгише Лапчевића и сматрао га као једног од наших најбољих радника на пољу народне економије и социјално-комуналне политике. Умни Стојан Протић одавао је без устручавања своје дивљење великој научној ерудицији Драгише Лапчевића и надао се да ће му једнога дана Драгиша Лапчевић бити један од његових најбољих помоћника на послу старања о народној привреди и социјалној политици. Драгиша се на ове Стојанове наде само слатко и од срца насмејао, и одбио их! Велики народни трибун Драгиша Лапчевић увек је у животу одбијао све почасти. Ми, као комунални орган Београда, хоћемо да га, приликом његове седамдесетогодишњице, поздравимо као комунално-социјалног писца, идеолога и практичара у исто време као радника који је први дао оенове комунално-социјалној политици Београда и који је дуго година, као претставник широких маса београдског радништва, водио једну конструктивну комунално-социјалну политику у одбору Општине града Београда! Србијанска је комунална наука врло сиромашна, можда најсиромашнија но и једна друга духовна грана људскога стварања. Можда је то зато што су у малој предкумановској Србији комунално-социјални проблеми били тек у ембриону, сл&би и неразвијени, као и сви појави у једној предкапиталистичкој периоди. Мало је, можда, врло мало научника, који су се у прошлости Србије били посветили у целини изучавању комунално-социјалних проблема. До душе било је прилично партијских комуналних радника од свих партијских фракција, али су они, чим напусте парламентарну, новинарску или одборничку трибину, напуштали и рад на продубљивању комунално-социјалних питања Београда и осталих наших градова и општина. Нећемо рачунати овде Светозара Марковића и ону сјајну плејаду младих бораца осамдесетих година прошлога века, која је, узгред, у својој тешкој борби противу личнога режима, бранећи самоуправу општина, додиривала и комунално-економске проблеме. Сем поч. Др. Косте Јовановића, Др. Емина Богдановића, Николе

Фугвра, Др. Косте Главинића и многих других -— прво и најдбстојније место у развоју комуналне политике југословенских градова заузима Драгиша Лапчевић, нарочито као комунално-социјални публициста. Док су н.пр. Емин Богдановић и Никола Фугер посветили

Драгиша Лапчевић се у целини разрађивању искључиво питања из комуналне администрације и управне организације наших општина, дотле је Драгиша Лапчевић деценијама разрађивао све практичне комунално-социјалне проблеме, животне и многоструке из огромног резервоара комуналних манифестација наших општина, и градских и сеоских! Ако је поч. Др. Коста Јовановић један од најплоднијих твораца наше комунално-социјалне политике, Драгиша Лапчевић је, поред Богдана Крекића, њен најбољи популаризатор, њен најфанатичнији тумач и заточник њене дуге и мучне победе! Поздрављајући г. Драгишу Лапчевића, доајена комуналне публицистике и најодлучнијег борца за комунално-социјални препород Београда и наших градова, комунални часопис Београда сматра за ретко задовољство да своме дугогодишњем сараднику најтоплије честита његов двоструки јубилеј и да му пожели, да се што пре опорави и настави свој снажни научно-публицистички рад на добро Београда и свих комуналних заједница уједињеце Југославије. В.