Општинске новине

16

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 669

шта. При томе јасно је, да се социјалне болести не лече милостин»ом и хумаиошћу, добром вољом и лепим речима. Прави је пут — подизаше културног нивоа, подизање општег народног благостања, После кратког увода аутор излаже начине и могућности чувања од заразе, указује како треба да се отклоне извори за заразу. Нарочито обраћа пажњу на важност изолације заразних болесника. Поред осталог даје и практична упутства о дезинфекцији испљузка, посуђа, рубља и одела, књига и писама, болесничке собе и ствари, зидова, предмета у соби. Важан фактор за чување од заразе несумњиво је имунизација. Данас је постигнута успешна заштита здраве деце помоћу нарочите вакцине познате под именом Калмет-Геренове. За наше прилике, где културни ниво, начин живота, економско стање, необично јако фаворизира заразу, плански спровођена заштита деце против туберкулозе показала би се можда најпрактичнија и најјевтинија метода за сузбијање туберкулозне заразе. Спровођеше ове врсте вакцинације требало би код нас вршити у већим размерама. Аутор се даље занима питањем туберкулозе и брака. Затим прелази на описивање индивидуалног лечења плућне туберкулозе. Ова излагања су нарочито корисна за болеснике. Установе за предохрану и лечење јесу диспансер, домови-азили, обданишта, опоравилишта, летовалишта, колоније за туберкулозне, болничка одељења, санаторијуми. Њихов звачај и задатак је потпуно јасно описан. Најинтересантније поглавље је на крају. Ту аутор објашњава да ли је плућна туберкулоза излечива. Завршава објашњењем, да ли је туберкулоза и као друштвена болест излечива, па каже: „Туберкулоза као друштвена болест биће излечива само у друштву основаном на правди и једнакости, у коме је рад не само дужност свакога, него и задовољство. Подизање економског стања народа је пут благостању и тада туберкулоза постепено нестаје. Искоришћавање природних добара, правична подела, нарочито код нас". Књига је илустропана са двадесет и пет снимака и схема. Највећи број снимака, које је писцу ставио на расположење Отсек за штампу, туризам и културну пропаганду Београдске општине, односи се на стање у Београду. Д-Р МИЛОВАН НЕШИЋ: „ШУГА КАО АКТУЕЛНА СОЦИЈАЛНА ПОЈАВА У БЕОГРАДУ" У вези намераване акције Београдске општине у циљу сузбијања шуге радо прииазује и етудију Др. Милутина Нешића: „Шуга као актуелна социјална појава". У расправи г. Др, Нешића, објављеној у Архиву, кривица се за садању поновну епидемиску појаву шуге, која је за време и одмах после рата била у народу веома раширена, приписује економској беди: незапосленост, немаштина, нарочито оскудица у личној

преобуци и промени креветског рубља код широких слојева света, недостатак бесплатниих народних купатила, а за тим непросвећеност у опште, особито у погледу личне и домаће хигијене, ружан обичај употребе заједничке постеље и др. Ту г. Др. Нешић спомиње да је Београдска општина изградила један нов дезинфекциони завод за сиротишу; да је завод веома простран, опремљен и снабдевен најмодернијим техничким уређајем и да ое налази под руковођством лица, чија је стручна способност на достојној висини. Др. Нешић наводи да је још пре две године запазио учестале случајеве шуге у Београду, к1ао лекар Окружног уреда међу радницима, у школској поликлиници међу ђацима и у болници међу болесницима кожног одељења. Изражава сумњу, да се епидемски талас шуге простире вероватно и ван Београда, јер је људски саобраћај Београда с унутрашњости веома жив и подесан за ширење епидемије. Додирује и могућност преноса шуге са домаћих животиња на човека. Досадањи неуспех у раду на сузбијању шуге у Београду, приписује отсуству сарадње између меродавних фактора као и недостатку једног општег, унапред смишљеног и израђеног плана. Пледира заједничку добро припремљену, сложну акцију свих органа и установа здравствене службе у престоници, уз припомоћ и правилно схваћену сарадњу од стране шире јавности. Јер шуга у овој размери не тангира само појединце, већ се намеће као општи ©оцијални терет. Цитира те установе: Уред за осигурање радника, радничке организације са подручним им прихватиштима за незапослене раднике, дечја обданишта, установе за развоврсву помоћ сиротим, невољним и нејаким, индустријска и друга велика предузећа, а за тим општина, држава, школа, штампа, радио и др. Све ое то мора удружити у овој акцији. Писац сматра да је то од пресудне важности хармонизирање свих иницијатива, и снага, јавних и приватних у једну органску повезаност и стављање у надлежност једног компетентног и довољно ауторитативног форума. Чланак се осврће на посредничку улогу домаће послуге у преношењу тиуге и других болести, нарочито туберкулозе, сифилиса, гонореје и трахоме понајпре ва децу и каже да је положај домаће послуге изузетно деликатан. Као жива и неразлучмва спона између свих друштвених слојева почев од најнижих па редом до највиших, домаћа послуга је у стању да нам својим неразумним поступцима у случају болести приреди веома непријатна изненађења. У већини прилика несвесно, из пуког незнања, необавепгтевости и неупућености и најосноввије појмове о хигијени, а често и свесно из страха да не изгуби службу она прикрива болест, вршећи тако очигледни злочин према себи и околини. Нарочитом су ризику изложени они, који сву бригу и стараше у кућн^, а ва^рочито о деци поверавају без надзора својој послузи, што се сада у Београду врло често догађа, мад ое жена, узимајући све више учешћа и у јавном животу, бави све мање у своме дому. Од ових разлога Др. Нешић мисли да је у интересу свију да се питање о регулисању односа домаће послуге у кућвој заједвици и ван ње узме неодложно у озбиљво расматрање и упути једном ра-