Општинске новине

6*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 591

хово имовно стање, лечење у болницама и лечилиштима, захваљујући обилној потпори првенствено државе и општине. Држава подмиРУЈУ Т Р И четвртине трошкова за сиромашне болеснике; а једна четвртина пада на терет општине, друштва за узајамну помоћ, друштва противу туберкулозе или на самог болесника. У случају да болесник не може сам да плати ни ову једну четвртину трошкова и ако не припада ни једној организацији за осигурање и помоћ — трошак за његово лечење подмирује његова градска општина. Држава обилно помаже све установе, које служе за лечење туберкулозних болесника и та помоћ износи годишње 3.470 златних франака од једне болесничке постеље. На овај начин постигнуто је да се сваки болесник, коме је потребно болничко или санаторијумско лечење, без обзира на његову моћ плаћања, лечи у једној санитетској установи. Резултат тога је нагло опадање смртности од туберкулозе, која је 1890 године износила 303; а 1932 године износи само 69 на 100.000 становника, — дакле смањена на У Швајцарској је такође опала смртност од туберкулозе од 308 у 1890 год. — на 116 у 1932 години, захваљујући удруженој акцији кантоналних и градских општинских власти и Лига против туберкулозе, — које су распрострте по целој Швајцарској и које помажу а и саме издржавају многобројне установе: лечилишта, опоравилишта, дечје колоније и дају помоћ сиромашним болесницима за лечење у санаторијумима. Лига против туберкулозе кантОна Во (Уаис!) — Лозана издржава о свом трошку: 9 школа на чистом ваздуху; 9 феријалних колонија; 2 санаторија за хируршку туберкулозу; 2 превенторија за децу и одрасле; 2 болничка одељења и 18 ваздушних бања. Поред скупих санаторија за богате странце постоје у Швајцарској и врло јефтини „народни санаторији" („5апак>гшт рори1а1ге, Уо1кз8апа1;опеп"), — где трошкови за лечење износе 3—4 франка на дан, што за сиромашне плдћа њихова градска општина са Лигом против туберкулозе. Ови санаторији нису ограничени само на један крај или један кантон; — него их има расејаних по целој Швајцарској, а најпознатији су Лезен, Давос, Монтана итд, Ми смо имали прилике да видимо у Лезену одлично уређен народни санаторијум Невшателског кантона, — где грађани овог кантона плаћају 4.50 франка; док странци плаћају 10 франака, дакле двоструко. У најновије време (1930 год.) донесен је у Швајцарској Ј,Закон о туберкулози", који предвиђа обавезну при]аву и лечење болесника од отворене плућне туберкулозе. Овај закон простире се на све кантоне Швајцарске, НемачКа је 1892 показивала велику смртност од туберкулозе на пр. Баварска 310,Саксонска 230 на 100.000 становника. Пред

рат 1913 год. ова је смртност дала на 137; да би се 1918 год. поново попела на 230. „Рат је уништио све оне успехе, које је постигла борба против туберкулозе у Немачкој за двадесет година" — узвикује болно проф. Кархнер. После рата, Немачка је удвојила своје напоре у борби против туберкулозе и 1931 године показује смртност од 79, и тиме се изједначује са државама, које показују најмању смртност од туберкулозе. Чиме је Немачка постигла овај свој успех? Немачка је 1927 године имала: 120 народних и 46 приватних лечилишта; а 1931 год. имала је 275 лечилишта са укупно 29.752 постеље. Ако сваки болесник проведе у лечилишту просечно по 3 месеца, — онда се у току једне године могу лечити око 120.000 болесника од туберкулозе, — а что свакако није мали број! Кад се има на уму да је у Немачкој највећи број становништва осигуран у случају болести, — онда се може лако разумети да су сви туберкулозни болесници збринути и да има довољно места за њихово лечење. У Јапану — где годишње умире 150.000 лица од туберкулозе од којих једна трећина деце и омладине — старање о туберкулозним болесницима води Јапански Црвени Крст, који отвара болнице за туберкулозне (једна оваква болница постоји у околини града Токија са 950 постеља); ствара санаторије и амбуЛанте; организује антитуберкулозна друштва; јавна предавања; приређује изложбе итд. У сваком санаторијуму постоји болничко одељење; а свака болница има свој санаторијум. Јапански Црвени Крст имао је пре 10 година 9 антитуберкулозних центара; сада их има 26; а кроз 10 година мора имати 177 оваквих центара, — тако да је носилац целокупне борбе против туберкулозе Јапански Црвени крст. Карактеристични су податци колико која држава троши годишње на сузбијање туберкулозе. Француска троши годишње "211,850.000 француских франака, од које суме на државни буџет долази 146,200.000; остала сума дели се на поједине департмане; удружења и лиге против туберкулозе. Само од продаје божићних маркица добије се сваке године 20,600.000 франака. Велика Британија троши годишње 4,174.368 фунти стерлинга; Италија 97,176,400 лира; Норвешка 10,000.000 норвешких круна; Луксенбург 1,192.293 француских франака; Швајцарска 18,578.290 швајцарских франака; Румунија 35 милиона леја итд. Како стоји Југославија у погледу распрострањености туберкулозе и шта је до сад код нас урађено на сузбијању туберкулозе? Према статистици од 1931 године — код нас, првенствено у нашим градовима, умире годишње 38.000 лица, — што износи 269 на 100.000 становника. Највећу смртност даје Врбаска ба-