Општинске новине

Стр. 598

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

треба своју вољу, своје интересе, своје тежње и сав свој живот да уткају са онима свога народа. Таква творевина постаје као несаломљив сноп прућа. Пасивност, раздробљеност, безидејност и подвојеност народа су храна непријатељу који вреба моменат да нас уништи и понова баци у заборав историје. Народ не сме да се дезинтересује својом судбином, јер би то било самоодрицање, шта више самоубиство. То би била нека врста Косова без битке, то би била пропаст без покушаја и напора да се спасе. Ваља нам много радити! Ваља нам у политици унети више морала, на привредном пољу више рационалности, а на пољу друштвених реформа више социјалне правде, више здравља, више живота, више сунца, боље услове за подизање здраве, интелигентне, мора\ом и карктером чвршће деце. Тада ћемо моћи да уђемо у ред културних народа Запада, и са осталим Словенима, у општу културну заједницу човечанства. Учинимо у миру онај напор, који је наш народ учинио за време рата, па је успех осигуран, Ако наша држава предузме нг? себе ону исту историјску мисију, коју је ранија Краљевина Србија са поносом и чашћу носила, имаћемо несумњивог успеха, а истовремено постићићемо потребно хармонично стање, у коме ћемо измирити све политичке, привредне и социјалне опречности и заоштрености, на корист народа и државе. Морамо се потрудити да постигнемо згодну синтезу између разуздане слободе и ограничености, између индиивдуе и друштва, између народа и човечанства. У синтези ових елемената лежи нам спас. Ваља нам одбацити разуздану слободу и ропску потчињеност, индивидуализам који је асоцијалан и друштвени напредак, који је сазидан на несрећи и беди широких народних маса. Најзад нам ваља увидети да је народ без човечанства немогућ, као што је и човечанство без опстанка и напретка наше нације само једна празна фраза. Такве мисли нам се намећу читајући Бенеша и посматрајући његову политичку делатност. ,,Ја не верујем и не могу да верујем, вели Бенеш, у философију силе. С тога ми нација није циљ. Ја не затварам очи пред тим, да и борба за идеале једног савршенијег материјалног и духовног живота може да доведе народе до крвавих сукоба и сваки паметан човек мора на ову могућност да мисли и да је на то приправан. То ја у практичној политици никад не заборављам. Али философију силе пропведати значи од крвавих сук^а направити принцип и неумитну нужност. Тиме се проповеда нужност новог убијања, а самим тим се изазивају иста. То је једна варварска, нечовечна и апсурдна философија. Она је тако исто апсурдна и површна као и философија, која би затварала очи пред фактом, да постоји сила међу народима и да је нужно бити при-

преман на силу и од ње се одбранити. Велика је разлика ако се сили тежи да се помоћу ње створи право или ако се жели да се сила и снага употребе као потпора праву и правичности. Напомена, да се сваки политичар, па и онај који исповеда философију силе, позива на принципе (свога) права и (своје) правичности, неодржива је. То је управо онај политички, философски и морални релативизам и макијавелизам коме се ја противим. И у Светском рату водила се борба око ових принципа. Схватање права и правичности, за које материјална сила није последњи аргуменат, однело је победу." 1 ) Ових се политичких и философских принципа држи Бенеш како у спољној тако и у унутарњој својој политици. Он се Других иринципа не може ни држати, јер је он син Чехословачког народа коме таква политика лежи у крви, а следбеник је великог Масарика, овог „философа демократије, социјалне и националне идеје", како га је сам његов ученик Бенеш назвао, И ако је Бенеш теоретски савршено израђена филосфска и социолошка ирирода, код њега је логика делања савршенија него логика научних појмова, Бенеш је, и поред своје огромне научне и теоријске ерудиције, првенствено једна политичка природа. Иза хладног мислиоца лежи снажан активни политички темпераменат. За политичко делање ,,логика није једино сретство, вели Цвијић, којим се долази до т. зв, тачних закључака, и нарочито није једино сретство којим се изналази истина; јер тачни закључци и истина нису увек једно исто. 2 ) Оно што логиком из постулата изводе и нижу закључке често не налазе истину. Уз логику и пред логиком треба да иду моћ проматрања и интуиције, а у друштвеним питањима и јако развијено морално осећање. Без њих је логика сува, неплодна н често нетачна, Овде је то нарочито случај, Има један инстинкт јачи од логике, по коме огромна већина осећа духовне, моралне и материјалне користи од заједнице и јединства". Бенеш као политичар сјединио је у себи све ове квалитете и као такав успешно је водио и спровдио ослобођење Чехословачког народа, и тако исто својим мудрим делањем вешто руководи бродом своје слободне отаџбине у овој катаклизми општих међународних односа и догађаја. За те своје успехе Бенеш има да захвали своме снажном националном осећању. Али његов националлзам нема никакве везе са шовинизмом ранијих француских националиста или ускогрудошћу пангерманиста, Његов национализам је заснован на хуманизму, на љубави према човечанству. Шовинизам и пангерманизам су негација других наци-

') Вепез: Бег Аи(б1апс1 Ј.ег МаНопеп 5. 663. 2 ) Јован Цвијић: ,,0 нашој држави" (Говори и чланци II. св, Београд 1921. гј стр. 222).