Општинске новине

Стр. 608

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

литар, то је просечна цена млеку у Београду. Њу продавци млека сматрају за недовољну; изговарају се да њом не покривају своје режије и непрестано раде на том да се ова последња цена осигура. С друге стране пак, Београђани, тврде, да су ове цене претеране. Па биле би п^зетеране, веле, чак и онда када би млеко долазило потрошачу чисто и природно. Они налазе да су обе горње цене према данашњем стандарту осталих животних намионица, које такође махом долазе са села, одвећ велике. Носећи стално печат обостраног незадовољства претворен у неку врсту потајног антагонизма, на овај начин ова продаја млека некако страшно џомбастим путем тече. Млеко носи обележје хране чије је место постања искључиво село. Схвати ли се ова поставка тако онда оно самим тим што је по злој судбини производ села, конзуменат сељака, а нарочито што се сматра храном — оно има по некој урођеној традицији према варошким артиклима сличним себи да подноси и издржава несравњено нижу цену од цене ових.*) Па, ипак, да су садање цене млеку високе, за овако велике цене не би могли носити од|говорност само и једино продавци млека већ и многи други фактори. Излази један закључак. Добија се утисак да вредност самог питања није темељно, стручњачки и довољно проучена, и да ге те вредности није свесно. Млеко је превасходно, најважнија животна намирница, артикал без кога ни једна кућа не може, а никако луксуз. За млеко, за његову што распрострањенију прођу, ваља чинити свуда изузећа. Никако га не сматрати за пиће и један луксузни артикал који ваља да се било каквим путем порезује зарад добијања комуналних прихода. Ово нарочито важи за саму Београдску општину. Нзени су грађани донекле и у праву кад су дигли повику, погрешно на горње цене млека. У ствари треба гађати на хаос у питању правилног снабдевања само здравим млеком. С друге стране имајући јако примитивну и неорганизовану режију; рђаво распоређено време; знатну дистанцију до тржишта; у даном тренутку недовољно капитала, дуговремену привредну депресију и др., доносилац млека Београду довија се на све могуће начине: да се продајом својег производа у трошковима не само покрије већ да нешто на њему и заради. Отуда од његове стране она ружна побројана дела која прелазе често и преко његове добре воље у свесну несавесност. Отуда се помућују и његови добри односи са

*) Узмимо ради упоређења бозу и пиво. Њихово је прављење и добијање несравњено лакше од добијања млека. Па шта видимо? Док је цена и најрђавијој бози, заслађеној са сахарином на литар 4—5 динара, пиву 8—12 динара, млеку је 2,50—3,00 динара.

потрошачима. Тек ако би му се разумно смањили намети на раду и роби, било би места да се према њему примене и ефикасније мере, које би могле терати чак и до кона ше забр|ане доноса млека у Београд. Без икаквих му пружених олакшица поступати с њим оштро и без милости и нехумано је и несоцијално је. Овде нам је згодно да мало скренемо устрану. Постављамо питање. При овако изнетом стању ствари, како је оно стварно данас, и по суштини и по последицама — кад би се доносиоцима млека у Београд смањили намети, и кад би Општина београдска реорганизовала свој рад на контроли млека — би ли у том случају Београд могао добити нешто, нешто боље млеко V Да ли би извесне знатније измене садашњег реда ствари могле осигурати београдском грађанству солидније млеко г 1 Ми мислимо да не би. По нашем скромном уверењу, ствар се каква је данас, не да без великих измена поправити. Ово врло важно и далекосечно питање треба из основа потрести, изменити. Ваља поћи новим правцем и сасвим новим путевима. 5. Режија једног литра млека. Да ли рентира доносити Београду млеко и продавати по данашњој цени или уопште не рентира? То је проблем око кога се углавном окреће цела ова расправа. Следећи закључци и цифре одговориће на ово врло сложено и деликатно питање. Пошавши од претпоставке да ће једнакрава за известан рок, узмимо пуне четири године, давати редовно св,аки дан млеко, ми имамо цену за њен 1 литар млека по рачуну који ћемо извести. Из тих ће се закључака видети од ког је момента 1 литар данас произведеног млека рентабилан, и од кад се он сам својом сопственом вредношћу може на тржишту пласирати без сапомоћи воде и осталих дрангулија које би му оснажавале одржање и рентабилност. Ми ћемо испитати неколико случајева рентабилитета истог, и то, гредући увек у два правца. С једне стране ми истављамо трошкове и режију посла, с друге стране број грла за мужу. Испитивање ће истовремено пратити продуцента који станује ван Београда и продуцента који станује у самом Београду или по његовој периферији, а ипак у самом београдском атару. Приликом тих наших испитивања ова ће ићи и у погледу квалитета у два правца. С једне стране ми ћемо улазити у срачунавање рентабилитета код чистог и природног млека. На другој страни ценићемо приходност код млекарења и у моменту када продуцент рве „хране над хранама" налива и воду у своје канте и млеко.

\