Општинске новине

17

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 805

о којима треба водити рачуна, како би се у свако време интензивно, плански, систематски и савремено организовао рад око унапређења југословенских градова, у којима пулзира сав културни, социјални и привредни живот наше лепе заједничке отаџбине краљевине Југославије!" Овај извештај Управе Савеза градова о раду Савеза у 1936 години примио је Конгрес без дискусије, акламацијом одобравања. Исто тако пр јл љене су и санкционисане и све предложене одлуке пленума Управе, одржаног дан раније у Дубровнику. Једину дискусију изазвало је питање издавања властитог гласила-часописа Савеза градова. Поједини претставници градова као н. пр. гг. Тимотије Рајић, претставник Петровграда, Драгољуб Милојковић, претставник Скопља, г. Комадина, претставник Мостара, X. Авган, претседник Бања-Луке, др. Лазар Рашовић, претседник Сремске Митровице и др. тражили су, да се часописорган Савеза градова у властитој савезној редакцији отпочне издавати одмах, тј. од 1 октобра т. г., док су г. Васа Исајловић, претседник града Панчева и Душан С. Николајевић, вођа делегације града Београда, пледирали да се отпочне издавање властитог савезног листа од идуће буџетске године. Г. Николајевић је подвукао, да се у одлагању издавања властитог листа до нове буџетске године има задовољити потреба да се до тога времена изврше припреме и претресу сва стручна питања која су у вези са издавањем савезног листа. Зато г. Николајевић инсистира да се тај предлог прими. Претседник г. Кауфман позива претставнике градова да се гласањем изјасне, да ли су за предлог г. Рајића, да се савезни лист оснује одмах, т. ј. од 1 октобра 1936 г., или за предлог Управе: „да се савезни лист оснује почетком следеће буџетске године тј. 1 априла 1937 годике". Примљен је предлог управе, да се Савезни лист оснује почетком идуће буџетске године, тј. од 1 априла 1937 год. Извештај о завршном рачуну за 1935 годину, извештај надзорног одбора о његовом раду и давању' разрешнице Управи Савеза градова, као и предлог савезног буџета за четврто тромесечје 1936/1937 год. примљени су једногласно. Исто тако једногласно је решено да и у идућем трогодишту седиште пословне управе Савеза градова остане у Загребу. Затим су у управни и надзорни одбор једногласно изабрани градови: Београд, Загреб, ТБубљана, Бања-Лука, Крагујевац, Лесковац, Марибор, Ниш, Нови Сад, Осијек, Петровград, Сарајево, Скопље, Сплит, Сремска Митровица, Сушак, Ужице, Цетиње, Панчево, Вараждин, Мостар, Сомбор и други. Исто тако одређена је висина чланарине Савеза градова, као и одлучено, да се идући конгрес Савеза градова одржи у Бањој Луци. Десета тачка конгресног дневног реда: предлози чланова, била је врло жива пошто су претставници градова подносили образложене предлоге по многим актуелним комуналним проблемима. Нарочито су живо распраљени предлози око потребе за измену и до-

пуну Грађевинског закона, као и око утврђивања система за најрационалнију и најправичнију социјалну бригу наших градских општина, нарочито око старања за незапослене грађане. — Претседник Мостара поднео је предлог, да се индустриским предузећима, која производе обућу и одећу, забрани отварање радионица у насељима која се сматрају селима, јер се такве продавнице отварају у непосредној близини градова да би се избегло плаћање градских дажбина, али да би се ипак градско становништво снабдевало из тих продавница. Исти град Мостар поднео је одлично образложени предлог о стриктном разграничењу делокруга између државних и градских власти у погледу обављања послова из пренесеног делокруга. Делегат града Скопља г. Драг. Милојковић предлаже да се захтева, да се имовина градова и градских предузећа ослободи од плаћања државних пореза пошто те имовине служе јавном интересу. Делегат града Ниша г. К. Петровић апелује на краљевску владу да помогне подухвате градских општина у погледу зимске помоћи и исхране незапослених радника. У место реферата о потреби измене закона о градским општинама, шеф Канцеларије Савеза градова г. Сл. Видаковић поднео је о том проблему једну критички израђену студију од 230 штампаних страна, под насловом „Самоуправа југословенских градова", у којој су изнети конкретни предлози како Савеза градова и градова појединачно, тако и г. Видаковића и осталих комуналних радника (за измену и допуну закона о градским општинама). Делегат града Београда г. Павле Кара-Радовановић, изневши значај Црне горе и Цетиња, предлаже да се кроз конгресну резолуцију апелује на Краљевску владу и Министра саобраћаја да се и Цетиње једном веже железничком пругом. Са тачком конгресних предавања исцрпљен је дневни ред конгреса. Док су стручни ужи одбори израђивали конгресне резолуције, г. Негослав Оцокољић, саветник Министарства унутрашњих послова и један од наших најбољих познавалаца комуналног законодавства, одржао је врло успело инструктИвно предавање о статутарној организацији наших градских општина. : , Информативно предавање г. Оцокољића, које је •грајало скоро један сат, саслушао је од претставника градова са највећом пажњом и поздрављено најсрдач* нијом благодарношћу. После предавања г. Оцокољића, приступило се доношењу конгресних резолуција по свима актуелним питањима. Између осталих, донете су једногласно и ове резолуције: „I. Како су сређене и стабилизоване градске финансије најјачи основ за нормалан развитак градова и за њихов економски просперитет, а према томе и за успешан рад на свима подручјима комуналног живота, Савез градова сматра као најхитнију и највиталнију потребу доношење јединственог закона о самоуправним финансијама, којим се . има извршити не само изједначење у систему финансирања градова него и