Општинске новине

Стр. 808

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Они се хватаху за гуше с Французима којима командоваше јуначки генерал Мармонт, и цар Наполеон у часу гњева узвикиваше: „Кажите Црногорцима, ако им ја дођем, да се више неће звати Црна, већ Црвена Гора". У овим горама родише се легендарни јунаци: Марко Мињанов, Јоле Пилетић, Новак Рамов и крвави Пека Павлов који се пред борбу изуваше да би брже сустизао поломљене турске хорде и отсецао њине главе. Они упадаху у сред бела дана у околне турске вароши, убијаху Турке и умицаху испред потера регуларне турске војске. На Грахову и крвавом Вучјем Долу многобројне хиљаде искасапљених Турака, који оставише своје ноломљене кости, вечити су споменик из крвавих дана чојства и јунаштва које су инспирисале ове ломне горе. Храбре Црногорце с пушком о рамену са својим оцем, са својим сином или братом, са својим мужем чуваху мртву стражу или служијаху као пртљажне, муниционе и болничке колоне бојних линија. Оне оплетоше мртве главе Црногораца својим класичним тужбалицама и победише и саму смрт тужећи над вечношћу... Још живе у нашим душама: Брдица и Бардањолт, Тарабош и Скадар под чијим тврдим бедемима просуше своју племениту крв: Црногорци и Србијанци... У овом светом граду, класичном Цетињу угледао је света наш Витешки Краљ Александар I Ујединитељ. (Слава му!) На овом тлу озарили су га први сунчеви зраци; на овој груди први пут је преко његових чедних детињских усница заиграо осмех среће... И кад је историска нужност пре неколико деценија као страшни оркан стихиском силом запалила срца мужаствених родољуба, — херојски Престолонаследник Александар, под окриљем бесмртности, на челу својих гвоздених пукова, с подераним заставама, са својим моћним, храбрим савезницима, уз цик пешачке трубе, победоносно кроз ратни ураган изби на обале плавог Јадрана, донесе поробљеној браћи слободу и изврши историско дело уједињења: Срба, Хрвата и Словенаца. Госпође, Господо, Ја Вас молим да устанете и кратким ћутањем скрушено одате дужну пошту свима мртвим херојима кроз векове, чије су душе одлетеле у бесмртна јата, чије непокопане кости леже по свима урвинама врлетног Балкана! Данас историска традиција Божјом Промисли пренета је с Витешког Краља Александра I Ујединитеља на нашег младог Краља Њ. В. Петра II (живео Краљ!) који своја крила снажно развија уз топли, нежни скут Своје Узвишене Племените Матере Њ. В. Краљице Марије (живела Краљица Мајка!). О неумитна временска стихијо, која у своме страшном хуку носиш векове, генерације, — стани! виртуозно је изведена маестрална горска симфонија, чију су каденцу компоновали пушчани плотуни, звекет ханџара и јаук рањеника...

Госпође и господо, На крају сматрам за особито задовољство да се у име својих другова најтоплије захвалим на срдачном, братском дочеку који нам је припремио г. Спасић, веома љубазни, симпатични претседник поглаварства града Цетиња с градским већницима и дичним цетињским грађанима. Ја осећам дубоко узбуђење које ће у мојој души оставити неизгладива трага братске љубави којом сте нас обасули, у чијим ће се неисцрпним врелима напајати будући, млади нараштаји. Срце ми се весели што на домаку црних брда могу да узвикнем: Да живи историско Цетиње! Да живе витешки Црногорци!" Говор г. Симовића топло је и одушевљено поздрављен. По изјављеној жељи присутних Црногораца, претседник цетињске општине г. Спасић, умолио је и г. Павла Кара-Радовановића, најстаријег већника Београдске општине, да и он одржи здравицу на овоме банкету и као стари Црногорац и као стари Србијанац. Г. Кара-Радовановић се тој молби одазвао и својом здравицом изазвао пуно одушевљења код свију присутних. Он је у својој здравици у главноме рекао: — Рођен пре осамдесет и шест година под Ловћеном .а одрастао под Авалом, ја сам у својем срцу подједнако развио своју љубав не само према деловима нашега народа у слободним и независним Краљевинама Србије и Црне Горе, но исто тако и толико и према свима осталим деловима нашега народа, који је очекивао у ропству да га са вечито слободног Ловћена и Авале огреје сунце слободе; да се сви делови нашега народа ослободе и сједине у једну своју слободну, велику и националну Краљевину. Велики државници како одавде испод Ловћена тако исто и испод Авале чинили су највеће напоре, да остваре вековне жеље свију наших националних племена без обзира на њихова имена и верску подвојеност. И Црна Гора и Србија, као слободне српске државе, у борби за потпуно остварење националних идеала водиле су ратове за велику идеју народног ослобођења и државног јединства. И ако после крвавих балканских ратова у којима је наш народ у Србији и Црној Гори чинио највеће напоре и поднео тако много жртава, ипак, присиљени приликама 1914 године Велики Краљ Петар под Авалом и Краљ Никола под Ловћеном ударима својих заморених мишица изазваше искру из камена, која се кроз страшни и крвави Светски рат развила у велико и топло сунце слободе, на чијим се топлим зрацима данас греју слободни и срећни синови и кћери нашега народа у нашој слободној и уједињеној Краљевини — Југославији. Само у светском — ослободилачком — рату Србија и Црна Гора дале су милион и по најбољих синова. Те тако страшне и огромне жртве поднете су ради општега добра читавог нашег народа у свима деловима данашње наше југословенске краљевине. Србија је у нашу општу народну и државну заједницу унела све своје тековине из прошлости. А Црна Гора унела је још и само себе и њену стару државну самосталност. Црна Гора овим је извршила своју велику патриотску дужност и тиме испу-