Општинске новине

Стр. 824

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

У порушеној прес-гоници после рата, др. Булиу као стручњаку, било је јасио, од колике је важности снабдевање грађанства здравом пијаћом водом. Зато је др. Були проблем снабдевања Београда пијаћом водом, стављао стално на дневни ред. Може се рећи да је благодарећи заузимашу др. Булиа, као бактериолога, Београд тако брзо добио једну од најмодернијих водоводних инсталација. Исто тако припада главна заслуга др. Булиу, што је на Белим Водама, основана бактериолошка лабораторија за испитивање воде. Одмах после рата др. Були је први истакао потребу подизања новог Општинског дезинфекционог завода. Ради проучавања уређаја дезинфекционих завода на страни, др. Були је 1930 године обишао дезинфекционе заводе у Берлину, Минхену, Келну, Лајпцигу и другим већим европским центрима. На основу његових запажања израђен је нлан за нови Општински дезинфекциони завод у Београду, који својим уређењем спада у ред најмодернијих дезинфекционих завода у Европи. Велико родољубље др. Булиа и његова улога као стручњака још јаче су дошли до изражаја за

време балканског и светског рата. Када је у Србији, за време рата 1912—13 године, беснела колера, пегави и трбушни тифус и друге заразне болести, осетило се од колике је важности добро организована бактериолошка служба. Др. Були је пре времена отишао са овога света који је волео, из једног живота у коме је доброту спајао са ведрином, оптимизмом са хумором, родољубље са оштроумним погледом у будућност и са одушевљењем за национални и социјални напредак. Србин мојсијеве вере, др. Були се је у овој земљи, а нарочито у Београду, осећао као у најрођенијем дому. Учествовао је у ратовима за одбрану Србије и за стварање велике Југославије. Веровао је да ће наш народ напредовати и заузети достојно место међу културним народима. Служио је нашој младој науци и нашем санитету, радећи нарочито на хигијенском напретку Београда, који му је био тако драг. Др. А. Јовановић.

| Др. Мане Трбојевић

Изненада, када се томе није нико надао, у зору XI т. г. заклопио је за навек своје уморне и добре очи Д-р Мане Трбојевић. Кратка, оли свирепа и тешка болест, угасила је живот једног великог родољуба, одличног лекара и службеника, нежног супруга и родитсља, и искреног пријатеља. Грађанин Бсо! рада тек од ослобођења, пок. Д-р „ Чг Трбојевић је својим ра'ЧЦРР' "тЈгТЈ , дом, и као лекар и као * • човек, стЕорио у нашој «4Вр».. престоници, велики број приЈатеља и поштовалаца. Пок. Д-р Мане Трбојевић је рођен у селу Медаку, у Лици, новембра месеца 1874 године. ■ј - др. Мане Трбојевић Породица Трбојевића је од увек давала православне свештенике, па је и отац пок. Д-р Манета био свештеник. Он је још од ране своје младости био запојен национализмом и хуманошћу, па је такав остао кроз цео свој живот. Гимназију је завршио у Госпићу, а медицину у Бечу 1901 године. У прво време пок. Д-р 'Грбојевић је општински лекар у своме крају, а за тим срески лекар. На обадвема дужностима, он ради са пуно воље и љубави, и ако под врло тешким околностима. Лечи наш живаљ, даје му корисне савете, али не заборавља да му, у свакој прилици, говори да не клоне, да се не боји туђина, јер ће ускоро доћи велики дани ослобођења и уједињења.

За време рата, као велики родољуб и Србин, пок. Д-р Трбојевић је прогањан, мучен, хапшен и интерниран. То није ништа помогло, и није се успело да се сломи један чврст карактер, једна велика душа, једна јака воља и љубав, да се, баш у најтежим и најкритичнијим часовима, помогне нашем живљу. Године 1916, када је беснела колера у Лици, пок. Д-р Трбојевић својевољно одлази у народ, да га помогне, да га лечи, излажући свој сопствени живот опасностима. Пок. Д-р Трбојевић ради, и ако је то било, у то време, и врло тешко и врло ризично, на збрињавању гладне деце из Босне, Херцеговине, и осталих наших крајева. И у томе, пок. Д-р Трбојевић постиже пуно успеха, јер је његов апел, да се помогне гладнима и невољнима, наишао на разумевање код наших родољуба. По ослобођењу, долази одмах у Београд, о коме је још као дечко, у малој свештеничкој кући, у Медаку, сањао. Као велики патриота, богат искуством, долази да се стави на расположење новоформираном Министарству Народно^ здравља. Пок. Д-р Трбојевић је већ у јуну 1919 године постављен за референта Министарства, за за тим за шефа отсека за социјалну хигијену, и најзад за инспектора истог Министарства. Он ту развија своју пуну делатност и један је од оних лекара, који су први ударили темеље данашњем Министарству Народног здравља. За време од 15 година, колико је провео на служби у Београдској општини, било као реонски лекар или лекар у амбуланти пок. Д-р Трбојевић обавља ову дужност врло савесно и са пуно воље и разумевања. Тих, миран, приступачан и добре нарави, пок. Д-р Мане није имао ружну реч ни за кога. Болесницима је увек прилазио са осмехом и очински, јер је он нај-