Општинске новине

Стр. 698

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

1 :4—5 где један претставља висину подигнутих зграда (приземље и спрат), а 4—5 ширину улида. Да би се при том спречило стварање уских, загушљивих и тешко проветраваних дворишта, у последње се време овај однос практично примењује не само у погледу на ширину улица већ и у погледу на величину дворишта. Тиме се постиже да су постале излишне све оне клаузуле које говоре о величини. дворишта, искоришћавању грађевинског плаца итд. Применом ових нових урбанистичких правила задовољени су захтеви хигијеничара за сунцем, светлошћу и простором и истовремено омогућено је хигијенско-естетично украшавање улица дрворедима, који својим богатством лишћа и зеленилц не само доприносе лепоти тих улица већ и утичу умирујући, угушавајући несносне звуке уличног саобраћаја. Данашњи урбанизам захтева сем тога да се у већ изграђеним варошима створе, а у новим неизоставно предвиде широки тргови, даље свима крајевима лако приступачни паркови, спортска игралишта итд. Као минималан захтев поставља се 3 м 2 овакве зелене површине на једног становника, у Лондону је међутим предвиђено 5,3 м 2 а у Софији 22 м 2 . Већ само ово неколико начелних измена биле су довољне да из основа промене изглед појединих вароши. На место уских улица, кривудавих сокачића, мрачних буџака, на место великим блоковима затворених, сунцем ретко или никада обасјдних дворишта пуних кужног, смрдљиво-плеснивог ваздуха, видимо да се на периферији многих градова Енглеске, Француске, Немачке, Италије, Чехословачке итд. подижу дивни варошки крајеви испресецани правим и широким авенијама и булеварима оивиченим дворедим зеленилом дрвета, прекинути овде-онде пространим трговима и парковима. Малерични елементи овог зеленила се мешају са геометријским контурама грађевина, допуњујући се и сливајући се у једну органску целину која изазива снажан утисак нечег здравог, лепог и достојанствено великог. Све те лепоте нових варошких крајева у којима најзад долазе до све потпунијег изражаја хигијенски принципи нису творевина случаја већ дело једпе чврсте воље и одлучности засноване на дубоком разумевању и исправном схватању средине, свесне о хигијенско-културним потребама и правима сваког па и најсиромашнијег њеног члана. Ценећи велики значај напред изкетих хигијенских захтева многе државе дале су им силу закона преко разних законских текстова и правилника о становима и урбанизму. У исто време створене су специјалне организације са широким пуномоћјима и задатцима да спроводе и контролишу што тачнију примену ових законских правила.

Ако сада покушамо да кроз призму ових у културиом свету усвојених схватања аналишемо рад Београдске општине на решавању ових проблема и питања, мораћемо са жалошћу констатовати, да овај рад показује све симптоме једне најслабије речено несређене, скроз хаотичне грађевинске политике, вођене без много разумевања и без јасно одређених циљева. Покушаћемо да на бази позитивних чињеница докажемо тачност ових тврђења. Пре свега да учинимо један мали осврт на саму конструкцију грађевина подигнутих током последњих десетак година. Напоменућемо да при овом излагању имамо у виду само веће, па према томе и трајније објекте, намењене било приватним, било јавним потребама. Обзиром на напред речено јасно је да би про^ектанти при подизању сваке а нарочито веће грађевине, морали данас водити много више рачуна не само о грађевинско-техничким већ и хигијенским схватањима и потребама. Да би се организму примораном да један велики део времена проведе у затвореним просторијама, створила могућност за нормално функционисање и одржавање, да би се обезбедила тако потребна удобност стана, неопходно је потреЗно при изради ових прајската а сходно напред изложеним хигијенским захтевима водити рачуна у климатским приликама, количини воденог талога, величини саобраћаја, правцу и јачини ветрова, средини у којој се грађевина подиже итд. итд. Обзиром да Београд има јасно изражену континенталну климу са наглим температурним променама, јаким зимама и топлим — често тропским летима, неки од напред наведених фактора претстављају за нас проблеме чијим се решавањима мора поклонити нарочита пажња. Тако на пр. заштита од зиме и врућине коју нам може пружити стан претставља питање од највећег значаја по здравље наших грађана. Обично се мисли да при подизању станова заштита од зиме претставља најглавнији проблем. Међутим то је нетачно. Исто је тако важно ако не и важније питање заштите од топлоте. Остављајући на страну неугодно осећање које се има у претерано загреја1Ном стану (нарочито лети) поменућемо само штетне последице које могу наступити код људи и деце услед спречавања нормалног испаравања и губитка топлоте која се стално ствара у нашем организму, једна појава која нарочито долази до изражаја у прегрејаним и затвореним просторијама. Овај штетни утицај топлоте може код одојчади проузроковати и смртоносне компликације. Узроке тој претераној топлоти станова треба тражити у директном загревању сунчаним зрацима зидова и кровова кућа за време топлих летњих дана. Разуме се да се ова непријатна појава много јаче осећа у горњим спратовима и то колико услед директног за-