Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Сгр. 701

Позоришни трг, па ће се већ имати јасно уверење о тачности овог тврђења. Што је при томе најжалосније ови најважнији центри не само данашњег већ и будућег Београда у велико се изграђују а још нико нема ни најмагловитију слику како они треба да изгледају. О периферији и да не говоримо. Сем једног уског појаса на Дедињу (и у Кнез Милошевој улици) у свим осталим крајевима може се зидати и зида се по сопственој ћуди и потреби. Никаква законска клаузула нз постоји на основу које би се могло данас спречити да се у улици или крају где преовлађује систем вила подиже једна вишеспратница или да се у крају ретког насеља почну подизати грађевине система пуног изграђивања. Ако се и пород ове оскудице сваког одређеног плана и директиве ипак нађу улице или шта више и повеки крајеви изграђени по једном одређеном плану који одговара самој намени гога краја, не треба помислити да је то учињено на основу неког већ усвојеног грађевинског плана града Београда. Не, то је ван сваке сумње само последица добре воље и разумевања сопственика као и њихових архитеката који су по сопственој иницијативи и свом урбанистичко-естетском схватању умели да свој проје-

бало сваком грађанину обезбедити нај.мање 3 м 2 зелене површине у облику празилно распоређених сваком крају лако приступачних паркова, нагласили смо при том да јз Лондон обезбедио 5 м 2 , а пое ла недавно оЗјдвљелим подацима Софија 22 м 2 ззлене површине. Како стоји у том погледу Београд? Према подацима добивеним из Отсека за паркове, Београд располаже са све"а 800 000 м 2 зелене површине у облику паркова и јавних спортских игралишта што значи, да јз у садашњем још неизграђеном Београду једва обезбеђен потребан минимум од 3 м 2 по становнику. Ове су зелене површине при томе рђазо распоређене и толико исецкане да би као извори зеленила и свежег ваздуха могли доћи у обзир једино парк на Топчидерњком брду, Калемегдану, парк пред Универзитегом, парк поред Мањежа, пред Сту-ентским домом, Бристолом као и Ботаничка башта. Томе треба додати да у новом најнасељенијем Београду између Александоове улице и Булезара Ослобођења није предвиђена ни;една већа слободна површина за озе сврхе. Ако се даље има у виду да је и у старом Београду услед рђаве грађевинске политике кзја није водила рачуна ни о најосновнијим хигијенским потребама и

изтимш годлилиитд..

ЈЈ8 1И1 у М ШНД . : Ј1 <?и*. /

ИЈтин т чтш %ч*ми& шз д »ииом1 и шшше »имшд можим; -** 9.00. »м»ниА лшииг: ш з,«о кат реше као део органске це\ине коју сачињавају њихове ново-пројекговане зграде са суседним. На жалост и добра воља, као и приватна иницијатива појгдинаца има у својих граница. То се нарочито јасно осећа када је у питању планско подизање јавних паркова и тргова. Напред смо изнели да би према данашњим и хигијенским и урбанистичким схватањима тре-

принципима, као и да јз услед недисциплине и несавесности поједлних грађана, омогућено искоришћавање исј^диних градилишта далеко и преко највише дозвољеног максиму ла тако да све више нестаје и оно мало башта по двориштима, ако се дакле све то узме у обзир, онда се тек може схватити каквој очајној ситуацији идз на сусрет Београд. Рђаве пзс едице оваквог рада се већ почињу осећати. Но њи-

Ш, Г .250

М УГМ УАШЈА 9». мш и а* 1мт. пошим