Општинске новине

Стр. 1\2

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

година. Пре рата имали смо врло мало вртарски обрађених градских површина, т.ј.:јавних насада и садова. У оно време није се ни осећала потреба за тим. Приватних башта и паркова било је у Београду кудикамо више него данас. Постојеће зеленило у диспозиционом погледу доста је равномерно подељено на све крајеве Београда. Ипак, њега је још свуда мало и има се још много радити на овом послу комуналне делатности, да би се достигло задовољавајуће стање. Иако се гигантским кораком за последњих неколико година пошло напред, ипак смо ми још врло далеко од идеалног стања. Јер не треба заборавити ту околност, да је и Београд у сталном порасту, те и све врсте његових потреба расту. Нарочито пак треба развити комуналну делатност тамо где се је и иначе заостало. Из предњег прегледа видимо, да код спортских вежбалишта није скоро ништа урађено. И оно мало што постоји, то је резултат приватне иницијативе, а не државне или комуналне. Према томе уређење и изградња спортских терена свих врста на дневном су реду. То је, уосталом, у градовима целог света данас актуелно. 1) Аеродром Објекат је већ изграђен и од надлежних је предвиђено све потребно за његово дзцније проширење. Оно ће ићи на рачун бежанијског атара. Исто тако предвиђене су потреЗне вгзе са градским насељем. Нас интересује овај објекат као ваздухопловно пристаниште, т.ј. као веома важна станица за унутрашњи и међународни саобраћај, који ће се временом све више развијати. Овде треба само истаћи, да је по закону о ваздушној пловидби забрањена изградња високих грађевина у непосредној близини аеродрома, а у радиусу од 1 км. Ова забрава иде у прилог мишљењудасам аеродром, каоињегову околину, треба у диспозиционом погледу уврстити у заштитни појас, ово тим пре, јер и сам аеродром носи обележје типичног објекта зеленог појаса. И из стратешких разлога не треба дозволити, да се насеље у његовој близини изграђује и њему сувише приближује. Зато је и уобичајено да се увек предвиди извегна његова удаљеност од свих насеобина и важнијих комуникационих линија, а за његове потребе подижу се специјалне саобраћајне везе. Иначе, изградња овог објекта спада у надлежност државе. 2) Хиподром У агрикултурној земљи, као што је наша, установи која служи за унапређење коњарства, мора се поклонити специјална пажња. Зато је и при тражењу места за хиподром пао

избор на терен зв. „Баре" на земунској страни, а) у површини од 82 Ха! Земљиште је релативно врло скупоцено за ову врсту објекта и то је једино, што би се дало приметити овом избору. И заиста, ако погледамо слична решења код других градова, нарочито иностраних, увек ћемо наићи на већу удаљеност од варошког центра, него што је то у нашем конкретном случају (2—21/2 км. од Теразија). Али баш околност, да је законом1 о ваздушној пловидби забрањена изградња високих објеката у близини аеродрома, и првобитни пројекат да се овде развије индустрија отпао као неопортун, упућивала нас је да се зауставимо на овом избору. Осим тога, (а према схватању савременог урбанизма), није на одмет и тај повољан моменат, да и у реону густог насеља, треба имати слободних простора, који служе као резервоари свежег ваздуха, па макар и не били они свакодневно приступачни грађанству. Истина, Бзоградска општина пати од беспримерне раштрканости насеља, те финансијских тешкоћа, које резултују услед неповољног односа између велике количине потребних комуналних инвестиција и малог броја оних, који плаћају општинске дажбине и који се користе том несразмерно великом километражом јавних инсталација (калдрма, водовод, канализација, трамвајске пруге, електрични водови итд.). На путу ка дефинитивном уређењу нашега Београда, т.ј. ка оном стадиуму његовог развића када се он с правом буде могао назвати „европски уређен град", то је једина и највзћа тешкоћа. Према томе, уређење Београда је у првом реду финансијско питање, па тек онда техничко. Друга два момента, која су неповољно утицала на овај избор, тичу се саме установе и нису од пресудног значаја. Први се састоји у томе, што је терен делимично подводан и потребно га је одводнити, а други — што постоје извесне сметње у погледу закупног односа и незнатни објекти, које треба отстранити. Али баш сметње ове врсте су овде минималне и када је у питању овако велики комплекс градског земљишта, чини нам се, да нигде мање сметњи не би било. Повољне пак околности, које иду у прилог избора овог места су многобројне: а) близина матичног насеља и приступачност са свих страна. б) идеалне и већ постојеће саобраћајне везе: жељезничка, водена, ваздушна, трамвајска, колска и пешачка. в) срећна околност, која резултује из суседства с'а једном установом од првостепеног значаја, те све тековине, које добија аеродром, служиће и хиподрому (засебан пут, жељезничка веза, пропусти итд.). Али, користи су овде обостране и све иде на то, да се подвуче рекао бих симбиоза ових двеју установа. Сам, пак, хиподром са своје стране служиће пре-