Општинске новине

6*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 719

као делови градскога поглаварства, већ као градска поглаварства у малим градовима. На челу одељка стајао би старешина, на кога је пренето одлучивање о свима оним пословима, који иначе спадају у надлежност претседника, а који по својој врсти и обиму не треба да су дириговани из централе — градског поглаварства. Ту би у првом реду дошли сви послови опште управе из § 89, као и послови посебНих управа. Од самоуправних послова овде бИ дошло у првоме реду извршивање одлука градскога већа донетих у појединачно-личним случајевима, затим прибирање свих градских дажбина и други послови, које би према локалним приликама требало поверити одељцима. Ради извршења свих ових послова, старешини одељка треба да су додељени стручни референти, који би координирали одељењима у градском поглаварству. Старешина одељка морао би увек бити правник, с обзиром на послове који му се поверавају у извршење. Статутом би се имало предвидети, да на такво место може бити постављен градски чиновник, који има одређен број годииа службе, пошто се од њега мора захтевати бар оно искуство, које З.у.у. тражи за среског начелника. За овим долази деконцентрација послова у самом градском поглаварству. На првом месту имало би се нормирати, да ли се у граду установљава место потпретседника са сталном надлеж!ношћу (§ 81 З.г.о.), као и које послове из надлежности претседника он има да врши. По нашем мишљењу, не би требало много користити ову одредбу. Иако потпретседник врши послове по упуствима претседника, његов положај је такав, да је он у ствари други претседник по пословима за које је надлежан, пошто му је делокруг одређен статутом и пошто га претседник не може мењати. У пракси се већ показало, да је то извор сукоба између претседника и потпретседника, што се рђаво рефлектује на извршење градских задатака. Подела градског поглаварства на одељења којима се поверавају у извршење целе гране градске самоуправе, као и овлашћење садржано у § 86 З .г.о. да се чиновницима који стоје на челу таквих одељења може поверити одлучивање о тим пословима, чини излишном установу потпретседника са сталном надлежношћу. Ова установа имала би оправдања само у оним градовима, где је она дубоко укорењена у традицији. Али и тада треба бити опрезан код одређивање његове сталне надлежности, избегавајући да она не буде повод за сукобе. Деконцетрација послова градске самоуправе даље захтева поделу градског надлештва (поглаварства) на одељења, отсеке и реферате. Природа самих послова, као и позитивно законодавство које предвиђа организацију цен-

тралне државне управе и банске управе као другостпене опште управне власти, указују нам пут, како се та подела треба извршити. Посве је разумљиво да мора бити и отступања од оне поделе, коју налазимо у организацији државних власти, јер њу захтевају посебни комунални задаци. Овде се можемо послужити и искуством, које имају наши стари као и инострани градови у погледу те организације. На првоме месту долази техничко одељење. Мора се признати, да се главна делатност градова састоји у техничком уређењу градова: пројектовању и разради генералног плана. поплочавању улица и тргова, изради канализација и водовода и т. д. Техничко изграђивање града и његово уређење долази на прво место, јер без тога не можемо ни говорити о здравом животу у граду. Отуда би се прво говорило о овоме одељењу као најважнијем. Испуњења градских задатака немаЈ ако се за то не обезбеде средства. Као најважније одељење дошло би одмах затим оно, које се брине за обезбеђење тих средстава. То би било финансидско одељење. И?пада градског буџета, његово извршење, распоред свих градских дажбина, контрола над целокупном рачуноводственом и благајничком службом, као и други послови са овим у вези, били би сконцентрисани у овом одељењу. Ту би ушао као посебан отсек и онај, о управи градских добара. Као треће одељење могло би се предвидети оно које има за задатак социјалноздравствену службу ;у граду. Не сме се заборавити да је ово један од послова градске самоуправе, о коме се раније једино и бринула градска самоуправа. Тек модерна држава захватила је у овај делокруг и почела се и сама о њему бринути. Под управу овога одељења могле би доћи и све здравствене и социјалне установе (амбуланте, болнице, сиротишта, дечја склоништа и т. д.) ма да се сам рад ових установа мора регулисати посебним правилницима. Затим би дошло као четврто управно или опште одељење. Оно би обухватило све послове опште управе надлежне граду § 89, као и послове посебних управа, уколико је град надлежан да их врши (војна евиденција и т. сл.). Овде би дошли и сви остали послови, који по својој природи не спадају у надлежност других стручних одељења. Најзад би се имало организовати једно одељење које би било спона између свих одељења и које би одржавало јединство у раду. То би био кабинет претседника, на чијем би челу могао стајати генерални градски директор. Целокупан лични саобраћај са претседником ишао би преко овог одељења. Ту би спадали и сви персонални послови за све слу-