Општинске новине

Стр. 944

БЕОГР А ДСКЕ НОВИНЕ

шали врло малу пажњу дечрј књижевности, код нас се и одомаћило уверење, разуме се, сасвим погрешно, да на дечјој књижевности треба да раде само наставници, они који су и иначе, по своме знању и животном опредељењу, у сталном додиру са децом и младежи и који су се нарочито спремали да се баве њиховим васпитањем и образовањем. Стога су наставници и били годинама готово једини сарадници наших дечјих листова и писци таџких свешчица за децу и младеж, и стога је наша дечја књижевност све до недавна била тако сиромашна, једнострана, одвећ поучна, „наравоучителна", а тако мало занимљива за оне којима је била намењена. Тако су се наши дечји писци били ограничили углавном на то, да на један сух и мало занимљив начин пишу приче о доЗрој и рђавој деци и помало досадно певају једнолике стихове о птицама и домаћим животињама. Из тога круга стварања ретко када да су излазили. Стога наука у свима својим гранама готово никако није ни била заступљена у њиховим саставима. Међутим последњих година посвећују све већу нажњу и дају све већу важност дечјој књИжевности поједини виђенији књижевници извесни велики издавачи наши. Тако је пре шест година, Издавачко и Књижарско предузеће Геца Кон а. д. у Београду покренуло дечју библиогеку и „Златну књигу" са жељом да

основцима и ђацима најнижих разреда средњих школа даје не само права књижевна дела но и занимљиву и забавну лектиру са здравим етичким погледима. Досадашњих шездесет свезака „Златне књиге" доиста представља леп избор добрих превода класичних дела и занимљивих оригиналних радова, лако приступачних нашим малишанима. Поред страних класика дечје књижевности: Диксиса, Скота, Браће Грим, Жила Верна и других срећемо и наше талентоване писце:- Милицу Јанковић, Десанку Максимовић, Јелену Билбију, чика Андру и друге. Једна од најновијих свезака „Златне књиге" (број 61; страна 160; илустровано; повезано; цена 15 динара) доноси познати авантуристички роман Жила Верна „20000 миља испод мора". Врло жива и бујна пишчева машта води мале читаоце кроз морске дубине и упознаје их са неслућеним тајнама подморског света. Причање је лако, пријатно и често поетично, тако да је читаочева пажња стално везана за описе толиких лепих и страшних авантура и у непрекидном очекивању оног штаће доћи. Нема сумње, ово је једна од оних књига које се читају без предаха и лако не испуштају из руку. А када се преврне и последња њена страна, зажали се што јој је крај тако брз.

Владимир Ђ. Бабић.

САМОУПРАВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ГРАДОВА

У вези неопходне потребе за новелацију закона о градским општинама, а поводом књиге „Самоуправа југословенских градова", у којој су објављени и резултати анкета Канцеларије Савеза градова по питању закона о градским општинама, Пословна управа Савеза градова из Загреба упутила је свима градовима члановима Савеза градова овај акт: „Г. Слободан Ж. Видаковић, шеф одељка за штампу града Београда и шеф сталне Канцеларије Савеза градова у Београду, који је нашој градској и општинској јавности врло добро познаг као писац многих успелих а и с највишим научним наградама награђених дела са подручја комуналне, нарочито комунално-социјалне науке, написао је и издао опет једну врло значајну и од пуне вредности књигу: „Самоуправа југословенских градова". У тој књизи залаже се г. Видаковић на познаги, њему својствени, живи и убедљиви начин, најодлучније за онакву самоуправу какву ми сви у Савезу градова желимо, тј. у једну руку слободну од сваког реакционарног туторисања државних власти(, а у другу руку за радну самоуправу, пуну полета и Живе делатности за унапређење свих економских, социјалних и културних интереса грађана. Ова књига г. Видаковића у великом свом делу истиче (са многим властитим студијама и образложењима) предлоге Савеза градова за измене и допуне у Закону о градским општинама, како их је усвојила Главна скупштина Савеза градова, као и предлоге и мишљења појединих градова, а поред тога износи и своја засебна мишљења и своје конкретне предлоге, од којих су многи врло интересантни и безусловно заслужују да се о њима озбиљно мисли и свесрдно расправља. Међу осталим истичемо овде предлог о уво-

ђењу установе Збора свих општинских чланова као неке врсти југословенског комуналног референдума и надлежног форума за вршење надзора над пословањем градске управе, као и за одобравање најважнијих одлука градског већа; загим, предлог о концентрацији надзора над градовима у стручном Аутономном одбору при Самоуправном одељењу Министарства унутрашњих послова, који Одбор би био састављен од органа државне власти, претставника Савеза градова и Савеза организација градских и општинских службеника, као и интересоЕаног града; предлог о обавезном минималном комунално-социјалном програму сваког појединог града; предлози о колегијалном систему градске управе против монократског; о невезаним кандидатским листама; о женском бирачком праву; о обавезном гласању; о хонорисаној служби градских већника; о смањењу пренесеног делокруга; о осниЕању комуналних академија; о сталним коморама за градске и општинске службенике итд. итд. Књига „Самоуправа југословенских градова" је данас врло актуелна, с обзиром на неминовно потребне измене и допуне у Закону о градским општинама, које ће се морати у 'најскорије време извршити, па зато најтоплије препоручујемо свима члановима — градовима да ту књигу набаве у што већем броју и да њену набавку препоруче својим службеницима. Ово у толико пре што је и морална обавеза градских општина да једну овакву успешну комунално-публицистичку акцију најживље помогну. Цена је књизи 25.— динара.

Г лавни секретар: Д-р Богдановић с. р.

В. д. Претседника: Т. Кауфман с. р.

Савез градова Краљевине Југославије, број 604/1936 год.