Општинске новине

Стр. 852

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

јаци услед хиперпродукције пољопривредних производа, или, без обзира на овај једини против-разлог да престоничка општина гледа своју рачуницу, тим пре, када то није на штету њених чланова. Па и када би само ово било у питању, Општини не би било тешко да се одлучи и да се клони, рекао бих, излишних задатака, или у најмању руку од другостепене важности, пошто је и онако преоптерећена дужностима и пречим бригама на свом врло широком комуналном пољу старања за добро својих грађана. Међутим, у нашем конкретном случају таква се алтернатива уопште не поставља, и Градско поглаварство Бзо^рада, воленс-ноленс, принуђено је да приступи пољопривредној експлоатацији сзојих пространих земљишта у Панчевачком риту, у чији посед није уведено искључиво својом вољом. Већи део ових земљишта резервисан је за будућу индустрију. Ретко су где тако повољне прилике за развиће индустрије, као овде. У погледу самог места и његовог односа поема насељу, стање је за ову сврху идеално. И ако у непосредном суседству гратд не тре5а се бојати кужења ваздуха, које те иначе више мање неизбежно код свих велетндустријских насеља. Оно се налази преко воде и у супротном од вароши правцу струјања ваздуха и ветрова. Ова околност чини као да јз индустрија многе десетине километаоа од граца удаљена, и ако у ствари она ће бити свега 3—4 км. од његовог центра, поред међународног воденог пута, железнице и доума. Али док се та индустрија развије, што може потрајати и неколико деценија, гемљишта у чији је посед општина уведена стипа'ем прилика мооају доносити приход и нз мо^у зврјати празна. Наравно, најпогодни ; и начин би био давање земље у закуп. Али, то је баш оно чега се Општина н^јвише клони и на основу горког искуства које је до сада имала, не сме даље чинити. Јео, то би значил.о ницање нових дивљих насеља Јатаган-малског типа, које би сваки наредни политички избоои све више и више на том месту учвошћивали, док се не би доспело још једанпут до : едног бесправног, несоцијалног и срамног стања, а проблем исељења постао услед обимности потпуно нерешљив. Следствено, Београдска општина мора сама приступити пољоприврздној обради земље. Она има и много корисних разлога за то и не би то био први случај у историји развића градова, да се и градске самоуправе базе овом врстом делатности. Напротив, таквих примера имамо много, где градови стварају и под много тежим условима своја пољопривредна добра или апровизационе економије. Београдска општина има и специјалних разлога за то и покушаћемо да их овде резимирамо: 1) Општина издаје из свога буџета око 2,5С0.000.— дин. годишње за набавку разних пољопривредних производа за сво;е социјалноздравствене установе и др. потреЗе. Неке од њих она уопште не може добиги у оној форми и каквоћи, каква је потребна за њене поједине хигијенско-здравствене службе (пастеризовано млеко, рано поврће итд.), јер се такав продукат може са сигурношћу данас набављати само код државних или комуналних предузећа. У приватној производњи они и не постоје. Експлоатишући ова имања пољопривредном обрадом, која ће у противном зврјати празна, или, поред већ истакнуте неповољне околности, давати минимални допринос од закупа, општина ће бити у стању, без нарочитих инвестиција, да се већим делом еманципује овог издатка. Као противразлог у оваквим случајзвима се увек истиче, већ по одомаћеном мишљењу и навици код нас, да се сваки нов општински потхват са скепсом прима, да ће та произзодња скупље коштати општину, него кад би општина те продукте директно куповала на пијаци. Неоспорно, да у томе има много истине, јер није се слу 'а'но такво мишљење укоренило у широким народним масама. Али пред том жалосном скепсом, која уосталом не мора бити и није апсолутна, не треба устукнути, јер и томе има лека и то позитивног и сигурноТ. Све зависи од тога, како се пооблем постави и предузеће организује. Да би се са сигурношћу загарантовала рентабилност ове производње, ово добро би требало поставити као предузеће на комеоцијалној оснози. И дожава има сли 1т них установа, којз су на овој бази организоване. 2) Општини би се поужила прилика да многе отпатке, који сада поопадату. оационално искоришћује (ста^ско ђубре од 180 грла и са сенске и до. пијаца, отпатке са кланице и кафилеоије, помите, сатура т ни креч, шут, стару грађу итд.). Сви ти отпатци имају извесну непобитну вредност, чи т а се висина ,да и математички тачно утврдити, Она ни'е мала, нити безначајна. Па, кад би чак такза и била, не сме се код доброг газ^овања неискористити. 3) Највећи значај овог имања састо ; ао би се у томе, што би општина преко њега непосредно могла да утиче на трансформирање пољопривреде у околини Београда, а у смислу интензивније производње и развијања њених занатских грана (воћарство, повртарство сточарство, пчеларство, живинарство итд). На тај би се начин ствооило идеално соужитије између матичног насеља и околине, које проистиче из коњуктуоне околности услед близине, те погодности лакшег снабдевања и апровизације грађанства без конкуренције. На разлику од екстензивне пољопоивреде, ов^е, услед близине града као потрошача многих пољопривредних производа а нарочито оних, који не трпе дуг транспорт, (млеко, извесне врсте