Општинске новине
4*
Др. Јурај Томичић
Сл.ободно пристаииште на Дунаву
Отварашем земунског и панчевачког моста Београд је свој важни географски положај знатно увећао, јер он није данас само жељезничко и водено саобраћајно средиште на прекретници запада и истока, већ је постао јединим и услед тога најважнијим средиштем за аутомобилски особни и теретни транспортни промет, који непосредно омогућава велике превозе робе из средњо-европских држава на Балкан и са Балкана у све државе Европе.
Садашњи изгдед једног деда пристаништа на Дунаву.
Нема више сумње о томе, да је са овом троструком својом важном позицијом Београд на капији истока себи осигурао предоминантни положај, који ће у свом привредном ефекту доносити све више и више користи не само нашој престоници, већ и целој нашој држави. Но са свиме овим што је до сада учињено, као и са оним што се намерава у најскоријој будућности учинити изградњом модерних кејова и одржавањем сајмова — није све исцрпљено, те се још мора узети у шири план за осигурање трајног привредног промета наше престонице. Према статистичким подацима познато је, нажалост, да размена робе балканског порекла међу балканским државама сачињава тек б—7 о/ 0 , а све друго у увозној и извозној релацији долази из осталих европских и прекоморских држава. Промет последњих само у незнатном свом делу иде кроз наше прекомор-
ске луке, јер остале балканске државе имају своје доста добро уређене поморске луке, које као на пр. Солун, Атина, (Р1гее), Цариград, Варна, Бургас, Констанца итд. у достатној мери апсорбују директан и транспортни робни промет. Велики део увоза и извоза иде, међутим, жељезничким, воденим и у данас још незнатној мери копненим путем преко Београда. Да би се могао Београд квалификовати као најважнији транситни прометни центар, њему у првом реду требају слободне луке на Дунаву са одговарајућим магазинским постројењима, у којима би транспортна роба могла бити ускладишгена без да плаћа царину, јер само најеластичнијом применом повластица за бесцарински смештај транситне робе можемо трговачке кругове и у средњеевропским земљама и у балканским државама привући на концетрисање њиховог робног промета на Београд, који иначе има све услове да тај огромни посао може обавити, јер му не оскудевају зато ни могућности смештаја робе, ни одлични агенги и комисионери, уз интернационална шпедигерска и осигуравајућа предузећа, а ни банке, које једва чекају да на подлози робних вараната јавних складишта могу давати предујмове на ускладиштену робу и тиме прећи на подлоге реалног кредита . За осигурање овог важног привредног положаја Београда говори у првом реду свуда у свету признати модерни дух рационализације размене робе у међународном а у првом реду међубалканском промету. Велике индустријске државе средње и северне Европе полажу све већу важност на задржавање и проширење могућности пласирања својих производа у балканске и преко њих у земље ближег и даљег истога. Повезивати све те земље са још отежаним приликама саобраћаја, провести организацију смештаја ипродаје робе уз конкурентску борбу, значи повећати трошкове а светска трговина данас настоји, да те аквизиционе трошкове сведе на минимум. Концетрисати према томе цзлу балканску и левантиску транзитну трговину у једном привредно развијеном центру са свим реквизитима модерне саобраћајне технике најбоље одговара истакнутом принципу рационализације,